Učitelj

610 Учитељ

речност изнетом гледишту. Можда је и Саззтапп тако мислио, али ће смисао и оног гледишта и нашег тврђења бити јасан кад поменемо да су психолошко-педагошка научна истражи“ 'вања јошљ»увек далеко од тога да даду последњу реч о томе која је та једина, најбоља наставна метода. Према суштини душевног живота, чија је битна одлика промена и развитак, до последње речи у означеном правцу тешко ће се икад доћи.

Ну нама није овом приликом смер да се забавимо проблемом наставне методе и учитељског образовања. Како циришки Школски синод гледа на учитељско образовање, ми ћемо изложити у једном од наредних бројева. Али ће бити несумњиво од великог интереса за, читаоце, ако овде обележимо.: швајцарски одн. циришки начин и дух рада при решавању савремених питања и спровођењу реформи. У том погледу је врло поучна поменута ванредна скупштина. Али мислимо притом нарочито на поменути говор претседника Синода, у коме је дошло до израза заједничко гледиште свих наставника у кантону циришком, и на одговор претседника владе и директора васпитања (тј. министра просвете за кантон), Пт. 0. Менагет-а, који је баш у то време заменио дотадањег петнаестогодишњег директора васпитања, Пт. Н. Мопесоп-а. Зато ћемо и изложити та два говора. ·

„Околност да је у воћству дирекције васпитања извршена промена коју већина од нас није очекивала — отпочео је претседник — даје нашој скупштини нарочиту важност без обзира на важност осталих послова. Мада је законима, уредбама и чиновничким штабом довољно загарантован континуитет у вођењу послова, ипак је промена у дирекцији за нас значајан догађај. Од схватања живота и других гледишта директорових зависе у васпитној организацији, посредно или непосредно, тако многи догађаји, тако многе одлуке и закључци, да од тога целокупна управна област добија своје одређено обележје“.

После ових уводних речи претседник црта отворено рад дотадањег директора Ог. Мошахоп-а и подвлачи његове заслуге за циришко школство. „Није лако-водити васпитну организацију нашег кантона и то не само због многострукости послова већ исто толико и због тешкоће да се једно тело, чији су чланови већ по позиву навикнути на већу меру самосталности, правилно схвати у његовим идеалима и тежњама и да се о њима у раду владе достојно води рачуна. Ако је г. Пт. Мопзвоп-у пошло за руком да повергну му лађу спроведе кроз све теснаце тамо, где се она данас налази, онда он то има да захвали својој изванредној способности за послове у влади, своме јасном схватању задатака који · су имали да се реше и начину како је он спроводио оно што је усвојио као правилно“. Не желећи да прећути чињеницу