Učitelj

14 Узшеи те љ

вањски надражај може остати безуспешан ако је душа са нечим другим заузета. Свесни живот није никада тачан одраз вањског света него више субјективни избор међу надражајима. Да ли ће и када надражај доћи до свести зависи више од субјекта него од објекта. Субјективна психологија је емоционално-волунтаристичка. Што се тиче односа физиса према психи мало их је за психофизички паралелизам, док их је већина за теорију међусобног деловања (птетаксјотлат), која задаје доста тешкоћа, особито кад се узме принцип одржања енергије. Закон није главно него тип. Има много типологија. Душа се схвата као сврсисходна организација. На место механичког схватања душ. живота долази органичко. Циљ психологије није каузално разјашњење него разумевање. Душа је активна целина. Метода је херменеутичка и то интеграција а не изолација. Како је изолација појединих душ. процеса немогућа тако не ваља ни квантифицирање ни ма"тематизирање душ. живота. Све привидне квантитативне разлике су у истини квалитативне. Квалитети се не мере и неприступачни су математичком израчунавању.

Главнији правци објективне психологије: 1) сензуалистични асоциационизам, по коме су елементи душ. живота осећаји који бивају изазвани вањским надражајима али могу у свест доћи и као репродукције и тада се називају претставама. Претставе се везују по једноставним законима и израђују општи живот свести. Сви се остали доживљаји свести доводе на: осећај, репродукцију и асоцијацију. Правац је доста допринео истраживању осећаја чула, при чему је број чула прекорачио пет. Закони асоцијације владају свим покретима душ. живота. Пажња није као код Вунта нарочити процес аперцерпције претстава, појам који Циен заступа. (Претставници: Ебингхаус, Милер, Циен) 2) Волунтаристички аперцепционизам са Вунтом на челу признаје осећања за самосталног фактора у душ. животу и покрај асоцијације и аперцепцију, као посебни душ. процес који је у вези са вољом. Воља је централни душ. процес. Осећања играју важну улогу у душ. животу. Позната је Вунтова теорија о тродимензионалности осећања. Аперцепција је процес пажње, кроз који долази псих. процес до јаснијег схватања. Пажња је стање које се карактерише особитим чувствима.

3) Сензо-моторни акционизам по коме су сензо-мотори рефлекси (осећај, моторна реакција, обоје као јединство) основни елементи душ. живота. Главни претставници су Јамес и Минстерберг). У Француској Фуиле и Рибот. Рибот се посветио темељном изучавању осећајног живота. Најважнији је "емоционални живот. Јамес ставља насупрот Спенсеровој »пип -а Еш! « теорији своје класично описивање струје свести (в|теалп. ОГ сопстоцаћез5). Он је мајсторски обрадио анализу са-