Učitelj

Морално васпитање и слобода 649

Право морално васпитање мисли увек на будућност, оно хоће морално да делује и да припрема људе за слободан моралан: живот у друштву. Оно ће свој највиши циљ постићи ако постане сувишно, тј. ако дете научи да може бити без њега. Дакле слобода, морална независност ученика је крајњи циљ моралног васпитања. Дете које је вођено у школи сталним директивама и утицајима васпитача, сутра се пушта само себи у живот. Оно неће имати више тутора, само мора тражити у гласу сопствене слободне савести вођење и контролу својих радњи и оно неће више познавати друге моралности до оне, коју оно само себи намеће.

Прелаз из школе у независан живот увек ће бити опасна. стаза, која се има прекорачити., Нарочито ће опасна бити тамо, где школа у детету развија само пасивне навике, где га гвоздена. дисциплина и ауторитет држе под својим игом и где само страх | од кажњавања одређује његово владање. У овом случају ће се дете, кад напушта школу, исто онако осећати као год робијаш, који је своје ланце раскинуо и напустио тамницу. Лако се онда може десити да необуздан излив и дуго потиштавана слобода наводи младића на странпутицу, куда га обично одводи нагло ослобођење његових природних нагона, које није научио у школи да. савлађује.

Разумно и „слободно морално васпитање“ ће ученику у многоме да уштеди опасности којима је изложен, кад се ослободи туторства, или ће знати да га донекле заштити од ових опасности.

Тако морално васпитање ће управљати циљ на то, да прелаз ублажи на тај начин, што ће потребној послушности детињој придодати и поштовање детиње слободе. Оно мора мало по мало у своме понашању и делању да вежба и остварује тако рећи своје одлуке. Прописи који му се намећу, морају постепено бити замењени оним, које он сам себи пропише. Ауторитетима и законима неће се приклињати као сужањ, роб из страха, већ као слободан човек, који цени ове законе и овај ауторитет.

Кад је на овај начин дете упућено да постане само себи господар, тутор, да води надзор над самим собом, онда се мора научити да из себе излази, да расуђује о себи, да води себе, морају му се најзад указати пред очима узвишени појмови личне: и социјалне дужности, које му намеће његов индивидуалан и социјалан положај.