Učitelj

766 Учитељ 20106. 22 Ол РА АИ РРА АИ И ГАИ душевну структуру. Зато васпитање тражи развој човеков од нагона преко осећања до свести и воље. Ово су у главном начела, која су кретала живот тога завода и само је Фреблова воља сва прожета мишљу о великој вредности и значењу васпитања и само његова љубав према своме делу успела да одржи његово поуздање. Завод је растао, развијао се у свакоме погледу, васпитачи и васпитаници у њему делили су све добро и зло. Али је његов рад нашао и противнике и само многим жртвама успело се да се одржи завод. Лепу и симпатичну слику живота ове Фребелове установе нам даје извештај владинога комесара Це-а, који је био послат да види, како тече живот и рад у школи. Ево извода из тога извештаја, који ће нам омогућити да видимо живот те школе: „„Бубав и поштовање васпитника према својим учитељима избија из пажљивости и послушности, што чини да је готово непотребна дисциплинска строгост. За та два дана нисам чуо ни за време веселе одморске граје нити за време наставе прекорне речи из уста ма којег учитеља. Између себе потпуно слободни и једнаки не потсећа их на предности сталежа и рођења ни одело ни име, јер их зову само покрштеним именима. Васпитаници, велики и мали, живе измешано ведро и весело, као да сваки слуша само свој властити закон, као браћа једнога оца. Игра им је слободна, снагу своју слободно употребљују. Надзиру их непрестано учитељи, а неки од њих улазе и у игру, па су пред законом игре потпуно равни својим ученицима. Овај разнолики дечји свет утиче васпитно један на други. Свака наклоност се разбуди, јер у тој великој и блиској породици налази подстрека који јој треба и место или местанце, где ће да се испољи. Свака се диспозиција испољи, јер налази исту или бар сличну, која се већ јасније изразила, и у којој ова у зачетку налази свој ослонац, док она, што је неприлична не може да се јави, јер сваки појединац, који хоће да прави испаде, кажњава сама себе. Мноштво може без њега, па га оставља да стоји или седи изван свога круга; ако хоће да се врати, мора да се покори, и да се — поправи. Тако дечаци, а да и нису свесни тога, сами собом управљају, коре се, кажњавају се, васпитавају и образују се узајамно“. Томе спољњем животу одговара потпуно и унутрашњи. Саморадња је први закон наставе. Полако, стално и постепено ослањајући се увек на законитост људскога духа напредује настава". Уосталом ми већ знамо принципе, који руководе Фребела у раду, па ћемо само ради боље карактеристике тога рада да наведемо још ово: „Наука не би у Кајлау-у имала никакве вредности, кад би постојало неко универзалније средство, које би дух пробудило, оснажило и довело човека до његова највишег одређења. Све, што знају има облик и живот и примењује се на живот, ако је икако могуће."