Učitelj

Му

КА Учитељ

ља се занимати математиком, која тражи највише напрезања и која највише замара а најпосле школски радни дан ваља завршити ручним радом, цртањем, гимнастиком, играма, певањем.

На пракси се лако опажа, да умна дечја радна способност“ од средине радне недеље почиње опадати, зато је потребно, што је могуће више проводити радне часове на чистом ваздуху. Кад само има услова те часове ваља проводити у екскурзијама испитивачког карактера. Од средине радних недељних дана, као што рекосмо, почиње опадати радна дечја способност, што за собом повлачи известан коректив у избору градива, начину предавања и тражи појачану пажњу код наставника. |

Напослетку кад је реч о замору код ученика мора се имати на уму и метод којим наставник предаје у школи. Има озбиљних мислилаца по школским питањима, који овоме питању придају огромну важност, тако да наставника у питању дечјега замора цене изнад свега осталога. За те мислиоце учитељева личност је од пресудне важности у питању школскога рада. Пајл, например, своди сав успех у настави на то да учитељ уме да распозна знаке умора код деце. Ова мисао није претерана, јер ако учитељ уме заиста да запази знаке умора код деце, он ће моћи сасвим целисходно да деци даје послове, које деца могу свршавати по објективној снази свога организма.

И Нечајев, на основу прибранога материјала о дечјем замору, прилази овоме мишљењу. По њему: апсолутан број наставних часова сам по себи врло мало говори за и против појачања умнога рада, којим се ученици баве. При прављењу нормалних распореда школских послова увек треба имати на уму метод учитеља па чаки његову личност, у колико он утиче на интензивност ученичкога рада.

И ми смо тога мишљења, јер слаб наставник замара своје ученике не само под рђавим него и под најбољим погодбама свога рада. Нервна система њихове деце увек је заморена, јер никад не може да нађе нормалан и правилан пут свога развића. Нервно је заморен и сам учитељ. У тој школи умор траје од самога почетка па до свршетка школске године и јасно се може прочитати на лицу не само деце него и на лицу учитеља... Питање које заслужује посебну студију.