Učitelj

УЧИТЕЉ-ЈОТЕЈ

РЕРАДОЧК! !М 2 МАМ5ТУМЕ МИ 157 ОокКтТОВАВ 1930 ВЕОДВАО 11 (44) 600. ВЕ. 2

ОРГАН ЈУГОСЛОВЕНСКОГ УЧИТЕЉСКОГ УДРУЖЕЊА УРЕДНИК ВУЈ. ПЕТКОВИЋ

ПЕДАГОШКИ ПОКРЕТ И ШКОЛСКА РЕФОРМА

О методи

од Др. Вој. Р. Младеновића (Свршетак)

Покушајмо да се после ових напомена снађемо у новинама које хоће да се идентификују с појединим захтевима досадање педагогике. Код нас се највише говори о „школи рада“, „школи активног учешћа ученичког“. Ми смо малочас већ означили у којем се смислу овде мора да схвати појам „рад“. Ко „школу рада“ замишља као школу разних радионица са посебним часовима и посебном наставом, ко ручни рад замишља као одвојени наставни предмет, ко тражи само умешност руку и вештине везане за ту умешност — тај не уноси никакву новину, он се заиста не разликује од досадањег схватања и поступања. Појам рада у васпитном смислу има да прожима целокупну наставу и васпитање ради потпомагања ученичког саморазвијања. Нема ниједног васпитног посла, у коме рад у означеном смислу, као принцип, не би могао бити примењен, управо, у коме би тај принцип смео бити запостављен. Школа рада, активна школа, активно учешће ученичко, или како се већ све називају те тежње, претстављаће несумњиво нешто ново у васпитном и наставном раду само

_ кад се изводи према гледишту, које смо напред облежили

као принципијелно ново.

Несрећан је подухват кад се (поред свега изложенога) поједине нове методске тежње хоће да посматрају још и