Učitelj

Дечје игре у забавишту 125

А а ==

да помогне оснивање наше школе по узору солунске осн. школе, нису успеле. Овако држање грчких власти тумачи се на тај начин, да су оне, даље од Солуна, биле више под утицајем владе у Атини.

У очекивању одобрења дошло је и ослобођење, па и повратак наших избеглица у Битољ и др. места.

Пропао је покушај и за отварање наше школе у ЈениџеВардару. Тамо су довеле око 50 деце из Битоља католичке калуђерице. Нуђено им је да се постави једна српска учитељица за наставницу ради предавања националних предмета, али су сви покушаји у томе погледу остали без успеха. Прави разлог за одбијање нису наводиле; међутим изгледа да су одбиле постављење учитељице из бојазни, да им се преко ње не одузме управа над децом, па да тиме буду лишене помоћи од страних мисија и војних сервиса.

Ж

о ж

у

О другом делу основних школа на Солунском фронту, које су школе биле на делу наше слободне територије, бринуо се шк. надзорник г. Рајко Мићић. Он је њихов постанак и рад изложио у књижици: Народне школе на земљишту слободне отаџбине у 1917—18 Гг.

заливени виетвелиитаеннидет НАСТАВНИ РАД

Дечје игре у забавишту

од Радише М. Стефановића

1. Игра је за децу исто тако важна као и рад за одрасле, јер је средство и начин њиховог развића. Деца осећају потребу за игром као и свилене бубе за лишћем и све што се дешава око њих: све импресије, сензације, сцене, све то деца преокрећу, асимилују и манифестују у игри, јер је то тенденција, · која нарочито карактерише дечји живот. Дете због игре заборавља на своје најпрече потребе и оставља на страну све па чак и јело и пиће. Стога је игра за децу оно, што и рад за одрасле и тако рећи средство, којим се дете припрема за живот.

9. Колико су се игре цениле још у старо доба, видимо из митологије и песама Омирових. Стари Грци васпитавали су своју децу у трчању, скакању а нарочито лоптању. Римљани су својој деци давали лутку, обруч, коцку, али је и код њих лопта претстављала најомиљенији предмет.