Učitelj

Дечји страх у васпитању _ | 189

Развијајући страх код деце, учитељи су далеко од циља васпитања. Депресиван утицај страха на наше психо-физичке моћи има за последицу слабљење воље. И учитељи, место да јачају, снаже вољу својих васпитаника, они је слабе и парализују. А разумљиво је да васпитаници с тако ослабљеном или боље рећи болесном вољом никада неће бити кадри да се заложе за нешто више, да се ставе у службу моралних идеја, него ће у најбољем случају пригрлити онај спасоносни принцип свих слабића „нека иде како иде“. Међутим, нема ниједног учитеља, нити једног паметног родитеља, који

би ма и једно од побројаних зала пожелео својим васпитани-

цима. И баш због тога потребно је да сви они озбиљније размисле о дечјем страху и сузбијању истог.

Као што је већ поменуто, данас психолози разликују две врсте страха: урођени и стечени страх. Урођени страх је извесна предиспозиција да се,може преживљавати једна врста осећања, које ми називамо страхом. Тој особини дечјој мора се поклонити пажња од самог рођења детета и никако јој се не сме дати маха да се развија. Напротив, родитељи ће у свакој прилици гледати да је што више сузбију, а нарочито код деце, која су по природи јако осетљива или на. следно оптерећена. Родитељи морају знати да „детињи страх зависи сасвим од онога што је оно доживело и како је с њиме поступано“ (Ерих Клозе).

У једном чланку од неколико стубаца немогуће је предвидети све могуће случајеве и детаљно описати поступак родитеља у свакој прилици, а ми и немамо ту намеру, јер сам покушај и осврт на ограничени број прилика и случајева дао би читаву књигу. Наша намера је само да заинтересујемо родитеље и учитеље (нарочито учитеље) да више размишљају о овој теми. Наше мишљење је да ће сваки иоле интелигентнији родитељ и сам умети да подеси своје понашање и поступке према деци, ако само правилно схвати дечји страх и озбиљно размисли о последицама које отуда могу да проинзиђу. И за нас ће бити велики успех и то, ако овим редовима допринесемо да бар у будуће родитељи и учитељи избегавају

„оно намерно развијање страха код деце, па ма и не преду-

зимали нарочите мере за сузбијање оне урођене плашње дечје. Многи родитељи, нарочито на селу, погрешно васпитавају своју децу само зато што не знају да је то погрешно; али