Učitelj

Да ли је могућа теорија образовања као наука 215

заменити став из Кершенштајнерове формуле „индивидуално организована смисао за вредности, индивидуално што је могуће више проширена и продубољена — са појмом „индивидуализам !

»Птшаи песезгаттш« идеје образовања је захтевање преданости духовним вредностима, у колико се индивидуум помоћу духовних добара може за њих оспособити. Идеал образовања, као што смо већ споменули, захтева још нешто више: преданост сасвим одређеним добрима. Идеали образовања не почивају само на специфичном избору и поретку одређених вредности, него и на избору и поретку одређених добара. У свима идеалима образовања морају се налазити објективно важеће вредности. У идеалу образовања једног социјалисте игра вердност истине сазнања тачно исто улогу као и у идеалу образовања хришћанства или новохуманизма. Само што радикални социјалист верује да је последња истина у марксизму, католик или протестант у откровењу, новохуманизам у грчкој филозофији.

Кершенштајнерово формулисање идеје образовања начелно занемарује сваки идеал образовања; оно једино констатује да тамо где је образовање морају бити реализиране и објективне вредности. То се формулисање слаже са чињеницом, да је ово реализирање могуће једино преко станица 06јективних добара, али да се свака индивидуа не може водити преко истог реда добара, да би доживела објективне вредности. Истина, идеали образовања то покушавају, али у томе успевају увек само у толико, у колико је духовна структура индивидуа посве или деломично адекватна духовној структури тих добара.

Сви историјски идеали васпитања и образовања имају једно заједничко: пре свега желе да остваре објективно важеће вредности (иако помоћу сасвим одређених и различитих добара). Идеал калуђерства у средњем веку био је укотвљен у истини и моралности, правди и праведности, доброти и милосрђу — исто као и идеал Ккајозкасаћоз старих Грка. Само је у првом међу свима вредностима носила превагу вредност искупљења или светости, а у другом извесна хармонија вредности доброте, лепоте, истине и светости. Зато је главно и основно обележје идеје образовања буђење смисла за објективне вредности. Степен (у квантитету и квалитету) индивидуалног проживљавања ових вредности на извесним добрима, зависи од индивидуалне обдарености. Васпитач (или друштво) не може ништа више учинити, него да уведе васпитаника у духовну структуру надиндивидуалних добара (наука, уметност, религијски систем, државацрква, друштво итд. помоћу средстава своје педагошке уметности — и тада да чека, да ли