Učitelj

Хроника 237

Ророфичк, редадозк! 156, издање Југословенског учитељског удружења секција Љубљана. Уредник Јосип Кобал, учи“ тељ у ЈЉубљани.

Ророфик излази у месечним свескама и годишња му је претплата 50 динара. от

Разаслата је свеска за август тг. која садржи ове чланке: Слоопт сија попе редасостке т зтедзаџа 9 пјћ аозеро од М. Зепкомса, таћадишта рата од јипја КопШега, Пе!ооп; здевћ! тој исепсео од Ађепа Хетаџа, З!оуепзк! разатеј: т иснеј од Очјегса, Кагтедт [5 од Етапје Сека, Оспеузтои 2 ргепаатек од Џтефи уа, ОПпа — оагеп ртротосећ о аеФоутг 5оП. од Гоје Хирапса, Кагојеа 1 Осепе.

ХРОНИК

Седнице Ширег главног одбора. — 19 и 20 октобра т. г. обављене су седнице Ширег главног одбора југословенског учитељског удружења у Београду. Седницама су присуствовали скоро сви чланови Ширег главног одбора. У почетку прве седнице претседник Југословенског учитељског удружења г. Милан Рабреновић, поздравио је присутне и нагласио, да у Југословенском учитељском удружењу нема никаквих несугласица којих је можда било до овог састанка. Одбор се с тим сагласио. Пошто је то била прва седница потпуног Ширег главног одбора после овогодишње учитељске скупштине, то је г. Рабреновић изјавио у име Извршног одбора, да сви чланови управе стављају своје положаје и звања Ширем главном одбору на расположење. Шири главни одбор је то примио к знању и после саветовања од неколико минута реконструисао дотадашњу управу. Према томе управа је овако састављена: претседник г. Милан Рабреновић, потпретседници г-ђица Јелисава Вавра и г. Миладин Цвијовић, секретари гт. Милан Михаиловић и Дамњан Рашић, уредници „Нар. просвете" гг. Радиша Стефановић и Душан Прица, уредник „Учитеља" Вуј. Петковић и секретар за везе са Међународном учитељском федерацијом г. Тихомир Костић.

После тога прешло се на даљи рад по дневном реду. Главна тачка даљег рада био је нацрт споменице којом ће се молити г. Министар просвете, да приликом доношења измена у чиновничком закону обезбеди материјални положај учите-. ља, пошто то питање још није решено, а у интересу је и народне школе и народног просвећивања да се реши. У овој