Učitelj

Домаћа књижевност 309

подразумети и „образовни значај“, на наведени начин. Ако природњачко-научни рад“ до „извесне мере“ развија „социјално-моралне и естетичке погледе", онда о том развијању тешко може бити речи н. пр. у основној школи, јер су за „природњачко-научни рад“ способни само стручно образовани стручњаци. Буде ли ова немогућност схваћена као последица погрешно употребљеног израза „природњачко-научни рад“, онда ипак није довољно наглашена прилика за развијање моралних, социјалних и естетичких осећања у настави природних наука. Такво схватање ове наставе не разликује се од ранијих, застарелих погледа на њу. Писац се међутим у целокупном свом излагању стара да извођење наставе природних наука уреди према новим гледиштима. При таквом старању не сме се пак узгред поменути особита важност наставе природних наука за оспособљавање ученика за заједнички живот. У тој настави има нарочито много погодних прилика да се ученици упознају са зависношћу која влада у односима међу појединим члановима животне заједнице, између самих природних заједница, а исто тако и са зависношћу која постоји између природних и људских заједница. Исто се тако, нарочито с погледом на врсту школе у којој се настава изводи, не може у 0означеној мери истицати важност природних наука за развитак умних способности на рачун њихове важности за развитак осећања.

Говорећи о „циљу школе“, писац између осталога вели да треба васпитати члана заједнице, „који ће бити борац за идеале свега правог радног народа и боље облике друштвеног уређења“ (стр. 5). Може се разумети што писац као Рус овако одређује задатак школин, а споредно је да ли ће се овакво обележавање циља схватити као неки обазриви и разумљиви поклон према садашњим политичким приликама у Русији. Ну читаоцу се при томе намећу извесна питања, на која из књиге не добија одговор, а без њега му је овакав „циљ школе“ неразумљив. Писац пре свега не говори о једној врсти школе већ уопште. А његов „циљ“ тешко ће пристајати уза сваку школу, па ма колико се то подешавало. Даље је писац био дужан да нам бар донекле помогне да погодимо који су то идеали „радног народа“ и то „правог радног народа, јер су овамо с тим идеалима у вези и бољи 06лици свега друштвеног уређења“. То је било неопходно потребно већ због данашње уобичајене специјалне употребе израза „радни народ“. Једностраност у вези с политичким моментом, који неодољиво долази до израза, не могу се слагати с научним ставом у излагању. Сличан је и закључак да природне науке „имају демократски карактер“ (стр. 12). По чему се то у истини више може рећи за природне науке него за неке другег Шта значи управо „демократски карактер“ једне наукег |

Још једна напомена само. С гледишта модерног схватања природе нетачно је и врло непотпуно пишчево тврђење о по