Učitelj

310 Учитељ

четку новог доба у томе схватању. Преокрет су изазвали радови Кеплера и Галилеја, а њихову епохалну важност писац није ни изблиза довољно нагласио. Кеплер није чак ни поменут.

Непотребно је даље навођење сличних примера за карак теристику пишчевих погледа. Уколико је пак оригинално дело у овом издању измењено не може се тачно рећи без поређења. Највећи је део свакако само преведен..То се осећа по језику овога издања, јер превод није много успео: често се налазе изрази, који се не говоре него су направљени, исто тако и натезања друге врсте. Историјски преглед, који је дао приређивач, непотпун је и не даје никакву слику о развитку. Уколико се он односи на наше прилике, садржи безмало само имена српских писаца и њихових дела, у којима су се они ма у ком облику бавили тим питањем. Хрватски и словеначки писци нису уопште ни поменути.

Прерађивање неког дела врши се према једном утврђеном гледишту и у нарочитом смеру. Ни једно ни друго се не опажа у овој „преради“. Не зна се чак ни којој је школи она у првом реду намењена. Неће се ваљда тврдити да је методика природних наука за основне школе равна методици те наставе у вишим школама. То признаје и приређивач кад за „угледна предавања“ каже да су „посебице за основну школу“. Намера је пишчева очигледно била да исцрпе што боље предмет свога рада. Уколико је успео у томе и у правилној примени нових погледа, у

толико се може и говорити о правој вредности ове књиге. Ако 1С

приређивач хтео да ту књигу нарочито намени наставницима ос новних школа, морао ју је знатно више да преради. Овако они сами морају обазриво и смишљено из ње да одабирају оно што одговара узрасту њихових ученика.

С последњом напоменом наговештен је и завршни суд о овом издању. За нашу оскудну књижевност у области методике дело професора Пинкевича има своју вредност и поред свих замерања. Само се изложена упуства не смеју без критике усвојити.

"Ар. М.

Како се чува од мупања — др. Теодор Хепфнер и ректор Фр. Мејер — с немачког превео Миодраг Матић, управник Дома глувонемих у Јагодини. — Цена 5 дин.

Наш познати и вредни јавни радник г. Миодраг Матић превео је ово мало дело немачких педагога и тиме врло корисно обогатио педагошку литературу на нашем језику. — Муцање је код деце врло честа појава, код сасвим мале деце је природна. Ова нам расправа пружа потребна упутства како да спречимо; па да дете не остане трајно с маном муцања. Три су основне фазе у развијању муцања. У првој почетној фази дете је несвесно свога недостатка, оно ништа не зна о њему. То је примарна атакција. Она се најчешће и највише налази код мале деце која још нису пошла у школу. Кад дете дође

ЊЕ а