Učitelj

390 Учитељ

Велики наши пријатељи, вођени најхуманијим побудама радосно и брижљиво су прихватили омладину храброг: српскот народа који је трпео своју, мученичку Голготу, и пружили му сваку културну помоћ, како би их спремили и упутили, да заузму у својој држави места интелегентних друштвених радника.

Други део књиге је много већи и он управо и даје обележје целој књизи. У њему је описано, шта су наши интелектуалци написали у емиграцији по пријатељским земљама у циљу пропаганде за наш народ и његову праведну ствар.

Књига је леп прилог историји наше књижевности и нашег националног рада у иностранству и како изгледа, писац је дао врло марљиво исцрпан списак радника, и дела које су о нама, у време рата, написали на разним језицима наши просветни радници. _

За историју наше културе и рада на нашој националној мисли, ова књига даје доста прилога и познавања.

Станиша Станишић

Б) Страна књижевност

Слизерре Спомапе22!: Га 5стоја соте сотитба _ апаџого. Кота. 1930. Цена 12 лира. |

Није давно било када је славни Ђорђе Кершенштајнер избацио ону педагошку мисао: да је школа рада — школа будућности. Од тада ми се готово увек срећемо са проблемима радне · школе, коју Кершенштајнер назива Атђензећие. Феријер Есоје аспуе а Лај. Такаећије. Читава литература развила се у том правцу и ми смо савременици једне борбе на педагошком пољу. У Италији је Ђузепе Ђованеци својим делом „Школа као заједница рада" покушао, да проблем радне школе реши на бази интелектуалне активности.

Најинтересантније питање, које се у области радне школе расправља, јесте питање: какав положај заузима ручни рад у школи рада. Још почетком овога века Кершенштајнер је о томе дао своју реч. Он је у Минхену основао нарочите школске радионице у којима су ученици морали извесно време да раде ручне радове. На тај начин он је истакао велику вредност ручног рада и захтевао, да га предају нарочити, специјални наставници. Он износи, да се већина народа бави мануалним радом и да је зато потребно, да још и ђаци у основној школи стекну извесну технику у раду, извесну љубав према раду и извесау продуктивност. Рад је одлика савременог човека,и један социолошки принцип, који мора бити дубоко усађен у свачију душу. Он је истина наглашавао и потребу духовног рада и тежио, да се од једног