Učitelj
392 | Учитељ
Више него икад раније ненормално дете је постало предмет испитивања и старања психолога, педагога и социјалних радника.
У ранијим временима мотиви за старање о овој деци били су чисто филантропски. Слепо, глувонемо или богаљасто дете будило је сажаљење код племенитих људи, који, ако су били богати, чинили су разна добра дела у корист ових недужника. То је било доба ницања хуманих друштава и стварања филантропских завода за слепе, глувонеме, морално посрнуле, богаљасте и слабоумне.
Данас међутим на решавање ових питања гледа се са сасвим другог гледишта. Филантропско гледиште одгурнуто је на последње место. На прво место долазе разлози народне привреде: увиђање да и ненормално дете може бити привредно продуктивно, затим мотиви самоодбране друштва: искорењивање злочиначких диспозиција и упућивање на користан рад антисоцијалних особа, даље разлози социјалне правде, да се и ненормална деца оспособе за коришћење и уживање благодети савремене културе и цивилизације. Најзад овде долазе и интереси разних научника: психолога, педагога, лекара и правника, који прилазе ненормалном детету из чисто научних мотива и побуда.
У културним народима постоји читава литература о ненормалној деци. Појединим врстама ненормалне деце посвећују се читаве монографије, које теже да реше многа практично-с0цијална или чисто научна питања. Истакнути социјални и научни радници посветили су цео живот овим проблемима.
Један од таквих људи је Карл Штрел, ректор универзитета за слепе у Марбургу. Будући и сам слеп, а имајући највише образовање Штрел је дубоко ушао у проблеме васпитања и социјалног збрињавања слепих особа. |
Он је дао неколико класичних дела о савременим питањима васпитања и збрињавања слепих. Последње његово дело: јесте ово, чији наслов горе исписасмо, а које је он уз сарадњу тридесет професора, учитеља и социјалних радника из Европе и Америке приредио и издао.
У овом делу су прегледно изнесени резултати, који су
постигнути у појединим европским и америчким државама у
организацији социјалног старања и образовања слепих људи
и жена. Наведена је статистика слепих, организација васпитних |
завода и других социјалних установа, додирнуто је питање
стручног образовања учитеља и њихово правно и материјално
стање, изнети су педагошки принципи, наставна средства и ме тоде, а затим изложено гледиште на обуку и спремање за разне: позиве у животу.
Од интереса је летимично погледати на статистику слепих:
у појединим државама. Тако број слепих износи у Енглеској 35.000, у Бугарској 3.800, у Бразилији 28.000, у Данској 1009, У
Француској 30.000 у Холандији 3.000, у Шпанији 29:000, у
пр а