Učitelj

-

Ејдетизам у савременој психологији | 409

сесивни карактер. Да би се ослободио ове непријатне слике, он је окренуо главу на другу страну и сам котур није више видео, али зато мотор ипак није престајао, да зврји. Пт. М је успео да се ослободи ове акустичке слике, овог досадног зврјања, тек кад се присетио, да у мислима обустави на оптичкој слици струју која је мотор покретала, те одмах после тога котур се стаде све спорије окретати, док најзад и само зврјање потпуно не престаде.

Из ових примера јасно се види, да и саме слике тако рећи трпе на себи само оне промене које су реално могуће. У томе је: закон њихове природности. 5

Поред овог закона ваља истаћи чињенице које је утврдио Е. Јенч: флуксију и композицију према смислу (У ппсетодазве Котроз оп). Под флуксијом Јенч разуме оне промене, при којима један објекат одн. ејдетска слика у основи остаје: иста, али се један њен карактер непрекидно трансформира између два екстрема. Кад се узму више листова од жбуна Зећпееђете, чији су листови разног облика: поред листова чија је ивица једноставна има их код којих ивица показује разнолика удубљења. Кад се уреде више таквих листова у један низ, па се једно за другим направи ејдетска слика о свакоме од њих, онда се често добија слика једног јединог листа, чија се ивица непрестано модификује, прелазећи све облике од једног до. другог екстрема. То је флуксија.

Под композицијом по смислу ваља разумети случај као што је следећи. Нека ејдетичар направи себи слику о једној малој фигури даклеа, па ако се сад на њу постави сенка једнога магарца одговарајуће величине, онда се ејдетска слика и овај опажај сливају у једну нову слику, у слику једног ловачког пса. „Тако на основу композиције по смислу постаје једна нова творевина, која је поникла из тога, што су се поједини карактери ујединили у једну синтезу, која у претходним сликама није била остварена“.")

Да споменемо на крају још оне одлике ејдетских слика које се могу сматрати за њихове специфичне одлике, којима се оне разликују од паслика и од претстава. Из њих — тврди се — можемо извести најсигурнији критериум, по коме можемо утврдити, да ли је једна личност ејдетичар или није. Најважнија од тих особина јесте изузетан однос зависности у коме стоји линеарна величина ејдетске слике и њеног одстојања од ока. Ако напр. један ејдетичар произведе једну слику о некоме предмету, па је пројицира на неку подлогу, која се: налази на оном истом одстојању од ока на коме се налазио и њој одговарајући предмет, онда ће се величина слике поду-

5) Аџоцз! Глекеј, Раз Зппепоседасћ 5 ипа зејпе Еногзсћипе (Е. Запре: Ештабгипо —) ст, 77.