Učitelj

Ејдетизам у савременој психологији == 405

стављања, и да се тек доцније за време „метаморфозе душе“ развијају остали облици претстављања, наводи примере деце код које је процес метаморфозе био завршен већ у 5 и 6 години, из чега би излазило, да је тај процес независан од пубертета.“) Ипак несумњива истина о којој практична педагогија мора да води рачуна јесте то, да је број ејдетичара међу младима врло велики. Ову је истину утврдио О. Крох, и то поводом једног интересантног случаја. Крох, као наставник на једној вишој школи у Марбургу, задавао је својим ученицима, да описују оно што су посматрали у природи. Један од њих беше посматрао како паук преде своју мрежу. При своме усменом описивању, он је непрестано гледао укоченим погледом на једно одређено место на табли која је висила о зид. Зашто гледаш тамо», запита Крох овога ученика. — Тамо видим све много боље. Шта видиш» — Паука и његову мрежу. Затим овај ученик показа на захтев учитеља оно место на табли на коме се налазе мрежа, паук и остале појединости. Изненађен овим, Крох се обрати и осталим ученицима, од којих многи одмах изјавише да и они могу то исто.

У-циљу, да провери . изјаве ових ученика, Крох је поступио на следећи начин. Узео је више слика из области ученичких интереса. Слике мораху бити јасних контура, и богате у појединостима и по могућству у бојама. Такву једну слику покаже ученику са задатком, да је овај пажљиво посматра и да себи створи што јаснију претставу о ономе што на њој види. Посматрање не сме да буде укочено, нити сувише површно и летимично, јер се онда у првом случају добије само негативна комплементарна паслика, а у другом обична претстава: „Зато им се мора да стави у дужност флуктуирајуће, али тачно посматрање свију делова слика“. Трајање посматрања зависи од величине и комплицираности слике, али не сме да пређе 10—15 секунди. -

Најглавније је при овим опитима ухватити „разлику, када ученик добије обичну претставу, а када произведе праву ејдетску · слику. Важан критеријум за то јесте само понашање ученика. При опису из слике сећања опитна личност. показује оне знаке који су карактеристични за присећање или премишљање. Ако „не може да одговори на неко питање, он вели: „То не знам“. Међутим онај који описује на основу ејдетске слике понаша се сасвим друкчије: он при опису загледа пажљивије једно одређено место у простору пред собом, управља оштрије погледе на разне делове тога места, а кад не може да одговори на неко питање, он одговара: „То не могу тачно да видим, или то не могу више да видим“.

5 Н. Непшпг, Гле Рзусћ. дег Десепуаг, ст. 132.