Učitelj

.

Ејдетизам у савременој психологији 407

из непосредног упоређивања са реалним опажајима из околине, који су једновремено са њима дати. При томе по правилу пада у очи нека разлика ових слика и реалних опажаја, као н. пр. њихова провидност, или њихов неприродни локалитет у празном простору, а нарочито то, што се ове слике односе на раније опажаје предмета који се сада само локализују у видни простор садањих опажаја. Ако се пак деси, да једна таква слика заузме цело поље вида, онда настаје илузија њиховог реалитета, као што то по правилу бива код холуцинација, које увек носе карактер реалитета, мада се локализују у реални простор вида и ма како иначе одступале по. садржини од реалних опажаја.

У вези са тим ваља истаћи чињеницу коју је утврдио Е. Јенч, а за коју је после његов ученик Херинг утврдио, да тај „случај није међу ејдетичарима редак“. Има наиме личности које у својим ејдетским сликама показују или тотално или парциелно слепило боја, а које притом у реалноме опажању показују сасвим исправан вид, тј. могу опажати и разликовати све боје (Крох 40). Интересантан је један случај који је описао Крох. Тиче се једног ученика који није могао никако да произведе ејдетске слике о бојама, иако је био иначе изразит ејдетичар. Међутим приликом једне шетње у пољу, раздраган свежином пољскога ваздуха и пријатном топлотом сунца, он наједанпут успе да створи себи ејдетске слике у разним бојама. –-

Код ејдетских слика ваља истаћи још њихову сталност, њихову трајност и њихов начин постајања и престајања. Под. сталношћу ваља разумети ту особину, што оне могу дуже или краће време да остану у видном простору, на основу чега је могуће дуготрајније саслушавање ејдетичара. Ову особину у јачој мери показују ејдетске слике одраслих ејдетичара, него слике дечака. Под трајношћу ваља разумети време за које једна особа може да производи са прекидима једну ејдетску слику, пошто се она већ једном изгубила из њене свести. Ову особину показују у јачој мери млађи ејдетичари него ста-

рији. По своме постајању и престајању ејдетске слике могу

бити или намерно произведене или се могу саме од себе јавити. У томе погледу постоје индивидуалне разлике међу ејдетичарима. Ево једног интересантног примера који саопштава О. Крох у својој поменутој студији „О ејдетичарима међу немачким песницима“. Пошто је утврдио ејдетизам код песника Отона Лудвика, Гетеа и Тика, он вели: „Ми видимо, да је код О. Лудвика постајање и ишчезавање ејдетских слика готово потпуно независно од његове воље. Код Гетеа... да је он могао да назначи тему, али да се његове слике развијају даље потпуно самостално. Тик напротив производи уопште узев само оне слике, које су му потребне, оне се модулирају по његовој