Učitelj

546 Учитељ

стваралаштво и чине, да он све дубље сазнаје свој унутрашњи живот допирући до дубина у којима се пре њега није ни слутило. -

Пошто нам је Цвајг овде изнео личност песникову, говори у осталим деловима студије о његовим људима, и чија судбина постоји само у унутрашњем смислу, његовој уметности, о питањима, која Достојевског и његове јунаке највише интересују и муче. Писац се трудио, да што више продре у оно, што покреће јунаке Достојевског, уочио је оно, што је за њих најбитније и по чему се они разликују од типова осталих уметника — писаца. Указавши на оно, што је заједничко писцу и његовим фигурама, Цвајг нам их је приближио читаоцу, учинио их разумљивијима.

Преводилац је заиста добро учинио, што је ову студију превео на наш језик, јер се њоме даје могућност, да читаоци и познаваоци дела Достојевскога продубе своје разумевање за великога ромзнописца и ликове, које је он створио. А превод је добар. Преводилац се с успехом трудио, да снажну фразу Цвајгову преведе што верније, али и да остане увек у духу нашега говора. Студија се чита лако и течно. Реченице су лепе и снажне. Тиме је преводилац постигао оно, што се тражи од добрих превода: да остане што вернији оригиналу, и да се не огреши о језик, на који преводи.

Ружа Леринц

бкоја гада. ГФејпа ! еећтиска зЕгикбшига. Мар:зао 5апћ Кјиђипес. Хаотеђ, 1930. Сепа 20 Фп.

Идеја школе рада неминовно је везана за име славног учитеља са баварских планина Ђорђа Кершенштајнера, и данас је постала предмет општег разматрања на педагошком пољу. Док су је неки жучно нападали тврдећи, да јој је чак и назив погрешан, јер се свака школа у којој се ради може назвати школом рада, дотле су други оправдано износили њене тежње за. реформом наставе и школске организације.

Још почетком овога века, Кершенштајнер је у Минхену основао школске радионице, у којима су сви ученици морали да раде извесно време у седмици. На тај начин он је увео ручни рад у наставу, и то као засебни предмет и захтевао, да га предаје нарочити наставник. Тај свој поступак правдао је тиме, што се највећи део народа бави мануалним радом, и тако се код деце још у школи образују сви потребни покрети и изазивају они духовни и морални елементи, који ће у интелектуалном раду значити квасац многих питања и одговора, многих размишљања и осећања. Али уз тај рад Кершенштајнер је особито наглашавао потребу духовног рада, како би се и из једног и из другог образовала једна духовна зајед-