Učitelj

А) Домаћа књижевност 549

ученике. Стога Љубунчић мисли, да је најбољи пут у обуци дао Алопшз Фишер са своја чешпри ступња: полазак од задатка; постављање плана рада; извођење одређеног рада и критика (контрола). На тај начин најбоље се омогућава саморадња ученика. Увек се у заједници са ученицима одреди, шта ће се радити, затим се заједнички траже средства како ће се то решити, потом се приступа што самосталнијем раду и на крају прегледу.

То је углавном о методи општег рада. Како се пак специзлно поступа при појединим предметима, то такође Љубунчић износи, истичући увек принцип саморадње, активности и радне заједнице. -

Ја мислим, да је он успео да нам школу рада довољно претстави у свима њеним облицима, и то је један велики успех за нашу педагошку књижевност.

Радиша М. Стефановић

Златна књига за младеж, у месечним књигама издаје Ж. Вукадиновић, Београд.

У последње време све се већа пажња обраћа васпитању и образовању младежи. Уосталом, то је и потреба, ако се има на уму да „на млађима свет остаје. У васпитне факторе, бесумње, спада и лектира, и отуда њена велика вредност.

Као што је књижевност потребна одраслима, са толико исто оправданости она је потребна и деци. Мако су неки оспоравали вредност дечје књижевности, она се ипак све више развија, да данас претставља једно одлично васпитно средство на које се мора рачунати.

И признати књижевници с успехом раде на дечјој књижевности и сарађују по дечјим листовима. За пример да узмемо Змаја из ранијих година, а Десанку Максимовић, Гвида Тартаљу, Драг. Ј. Филиповића, Милана Вукасовића, Перишу Богдановића из данашњих дана. Ту спада и г. Ж. Вукадиновић, који је одскора почео да уређује и издаје Златну књигу за младеж.

Као уредник Дечје стране у Политици г. Вукадиновић је интелигентно и са пуно смисла пружио деци пробрано градиво из сфере њиховог интересовања. Али све је то било у тако ма-

"лом обиму, да је из тога произишла потреба за покретањем једне едиције добрих дечјих књига. До сада је г. Вукадиновић издао три књижице: Краљевић Марко у песми и причи, Александриски шеик и његови робови, бајке од Вилхема Хауфа и Линдберг, победник океана.

Александриски шеик претставља једну добру књигу прича. У њој ће деца наћи чаробност бајки, здрав хумор и по коју драгоцену истину (млади Енглез). Тако исто и Линдберг, по-