Učitelj

588 Учитељ

Томе су помагали закони кбји владају у човечјем организму, особине његових физичких и психичких снага. За пун акт рада било је потребно напрезање већине човечјих мишића, напрезање његових руку и ногу. Но једанпут за његове радове није било неопходних услова, већ се потреба — тежња за вршењем акта рада, одликовала великим напрезањем, тада се мислено преживљавање тога акта, воља за радом предавала не мускулима руку и ногу, највише удаљеним од извора воље — мозга, већ је захватала мале мускуле, који се налазе ближе мозгу. Тада су се покретали само мали мускули лица, уста, грла.

За њихово кретање била је довољна и мала снага узбуђења покретних можданих центара, јер да се ставе у покрет ти мали мускули распоређени близу можданога центра, ток енергије који потиче из њега, имао је да одоли мањем отпору пролазећи краћи пут по нервима, који предају енергију од можданих центара ка мускулима. Пут ка мишићима лица или грла јавља се у тим случајевима линијом најмањега отпора. Према томе довољно је било мало енергије за покретање баш тих мишића. Место читавог радног акта добио се рад само једних мишића лица, грла.

На тај начин сав рад преживљавао се само мислено иу ствари све се организовало на навикнуту, у вези с њим мимику лица и глас „ха“, којим се стално прати сваки јак удар при томе раду. И други првобитни човек, чувши тај звук, разумео је, шта хоће њиме да изрази онај, који га је произвео. Реакција звука, одвојивши се од раднога акта као целине, постала је средство за његово означавање, његов усмени знак. Тако је постао почетак говоракао средства за општење човека с човеком.“)

Тако су први радни звуци, који су доцније постали. символима, речима, сасвим природно по психофизиолошким законима израсли из радних аката, из рада првобитнога човека. Ово се развиће људскога говора наравно развијало све брже чим су ови први гласови при раду постали средство за духовно општење људи, чији је рад по самој природи ствари узи-

#), О. А. Ерманскин: Научнаљ организациђ труда и система таИлора Стр. 261-262