Učitelj

598 Учитељ

рању на утиске спољњега света почива, као што смо видели, на различитим психофизичким диспозицијама свакога појединца. Целину психофизичких диспозиција у области осећања и воље зовемо још од старих Грка и Римљана темпераментима. Према томе, како се људи узбуђују утисцима спољњега света и како реагирају на те утиске, деле се људи на различите темпераменте. Под темпераментима, дакле, разумемо индивидуалну раз- |

личитост код свакога човека у начину и ступњу узбудљивости осећајног и вољног живота при примању утиска и реагирању на њих. Међутим, не треба никако мешати индивидуалитет с темпераментима. Јер индивидуалитет обухвата у себи свеколике духовне и душевне особине једне личности, док темпераменат означава само један одређен правац и ступањ осећајног и вољног живота једне личности. Само, дакле, према тим својим психофизичким диспозицијама у осећајном и вољном животу групишу се сви људи, према античкој лекарској подели, у четири темперамента. То су: сангвинички (сангвиници), холерички (холерици), флегматички (флегматици) и меланхолички (меланхолици). Сви они, као такви, имају своју физиолошку основу у самој конституцији сваког човека.

ЈН

Та груписања људи по темпераментима извршена су према лекарској подели Грка Хипокрита (у 4 веку пре Христовог рођења) и Римљанина Галенуса (у 2 веку после Христовог рођења). Она су узета на основу њиховог учења, да се човечје тело састоји из четири главна животна сока: крв (запеуј5), слуз (рћјевта,), жуч (сћолов) и црна жуч (тејаз сћојо5), који су код појединих људи различито помешани. Од начина мешања тих сокова и претежности једнога од та четири сока код једнога човека зависи, дакле, какав ће темпераменат имати тај човек (кетаретатетши = мешање). ·

Ова четири темперамента одговарају, према античком мишљењу, светских елементима: ваздуху, ватри, води и земљи. Холерички темпераменат је ватрењт, сангвички — ваздушан, флегматички — водени, а меланхолички — земљан, тојест 0пор и тврд попут земље.

Као што се види, та античка подела темперамената почивала је на њиховој потпуној зависности од телесних особина појединих људи. То учење о подели на четири темперамента задржало се, углавном, све до данас у медецини и психологији. Међутим, већ филозоф Кант даје најивној античкој чисто физиолошкој подели модернију психолошку подлогу, делећи све темпераменте на темпераменте осећања и темпераменте делатности. Тако су по њему холерички и флегматички темпераменти — темпераменти делатности, и то први топле крви, а други

| | | |