Učitelj

652 Учитељ

стварању каквог објекта. Из игре се развијају даље ове форме активности:

2 Спорт — има за циљ извршење или испуњење извесне одређене или задате активности и постизавање рекорда. Чиста дечја игра као и чист или прави спорт немају никакав други циљ изван саме те активности.

3 Занимање — претставља вољну активност са циљем стварања каквог објекта, но ово занимање или забављање углавном престаје ако се изгуби задовољство и расположење које је било везано са том врстом активности. Овим се занимање или забављање и разликује од правог рада, јер моменат напора и замарања не постоји у пуној својој мери при обичном занимању.

4 Рад — претставља свесну целисходну активност, скопчану обично и често са напором и замарањем да би се остварило какво дело. Кершенштајнер разликује ове три врсте рада:

а) Рад у телесном или физичком смислу (обично схватање рада), који има за циљ формирање материјалног света, а због знатне потрошње мишићне енергије скопчан је са телесним напрезањем и замарањем;

6) Рад у духовном смислу, који има за циљ формирање садржаја свести и, као и телесни рад, скопчан је са напрезањем и замарањем духовних а тако исто и телесних снага.

в) Рад у педагошком смислу, обухвата духовну или духовну и телесну активност, која се састоји било у формирању самих садржаја свести било у реализовању формираних свесних садржаја у спољни свет. Овим радом врши се реализо· вање објективних вредности.

Познати минхенски педагог Алојз Фишер образовну вредност рада види у његовом повратном дејству на субјект, чиме се свако образовање претвара у самообразовање.

Немачки дидактичар Паул Фикер такође одваја раду педагошком смислу од рада у обичном смислу који може претстављати активност, задатак или резултат. Рад у педагошком смислу или образовни рад претставља озбиљно занимање из. озбиљних мотива али чија вредност лежи баш у повратном дејству на душу самога радника. Гаудиг означава школски рад као „позив“ ученика за разлику од позива или рада одраслих. Шајбнер образовну вредност рада види нарочито у рад-