Učitelj

Педагошка акција Друштва народа 643

је неколико чланака достојних пажње свих педагошких радника. Тако, Пт. Јеап Рјасеаћ, директор Педагошког музеја у Женеви објавио је чланак: Дух солидарности код детета и међународна сарадња.

У самом почетку От. Рјасеаћ поставља питање: Да ли код детета постоји спонтана тежња ка солидарности и правди» А да би на то одговорио, он прво анализира суштину солидарности уопште код деце. Он нпр. види код деце два типа солидарности: спољну која преовлађује до 11 година и састоји се у једностраном покоравању једној ауторитативној вољи или једном правилу и унутарњу солидарност која се јавља у зрелије доба, кад се међусобни однос у игри и иначе у другим приликама не натура споља, већ долази као дело заједничке воље и споразума.

За ствар мира РЈасеаф налази да је неопходно да се развије ова друга врста солидарности, јер она у последњој линији значи равнање индивидуалне према колективној вољи, и значи социјалну свест. Али зато треба децу омогућити да се друже, да улазе у слободне акције, односе и разговоре, где се долази до непосредног контакта воље и свести. „По самој природи ствари, вели он, солидарност која долази озго остаће спољна, док ће истинска солидарност доћи као резултат непосредних односа које деца мало по мало успостављају између себе“. Оваква врста солидарности ствара се међушколском преписком,

" додирима омладине на заједничком послу преко Црвенога крста и другим средствима.

Међутим, да се први корак учини у правцу васпитања за солидарност, треба да се победи егоцентризам детета, који влада и у интелектуалној и моралној сфери његова живота. А то се не постиже само вербалном наставом, већ праксом која ће мало по мало да угушује егоцентричне особине деце и да их оспособи да своју мисао стављају упоредо поред туђе и да непристрасно оцењују и једну и другу. Егоцентризам се дакле

"побеђује и развија унутарња солидарност само под пресијом колективне принуде, која се најбоље осећа и изражава у дечјем дружинском животу.

Да се дође до социјалне свести и солидарности, сматра се као нарочито корисна примена ђачке самоуправе (ве оопуетг-