Učitelj

Педагошки тродневни курс. 695

покрет истиче основни захтев, да се у сваком човеку покрену и побуде уметничке снаге и способности. Поставља се централно питање: Како се може васпитавати за уметностг — Скреће се пажња на велику уметничку вредност народног језичног блага и на велику самосталну стваралачку способност и уметнички «смисао код деце.

Други велики педагошки покрет потиче такођер од једне књиге „Педагогика личности“ од Рудолфа Линде-а. Педагогика личности истиче учитељеву личност као најважнији фактор у школи. Ако је тако, онда следи, да се учитељу мора дати слобода у његовом раду, да ради према својој индивидуалности. С тим у вези јавља се потреба темељнијег образовања учитеља.

Трећи покрет, насупрот другом, тражи да се више поштује личност детета. Парола овога покрета је: педагогика од детета! — То претпоставља познавање детета, услед чега се јавља дечија психологија којој ударају основ дела Прајера, Гроса, Мојмана, Штерна, г-ђе Билер и др. — Као крајњи резултат целог овог стремљења јавља се „укупна настава“, јер настава по одвојеним предметима није за децу, већ за одрасле.

Четврти покрет је радна школа. — Радна школа појавила се још око половине 19 века и била је више занатска настава. Изводила се је у радионицама у засебним часовима после подне. Кершенштајнер има нарочитих заслуга у заузимању, да се радна настава уведе у редовну наставу виших разреда народне школе. Поборници радне школе истичу важност телесног рада за духовни рад. Показало се је да радна настава врло добро делује на духовни развој слабих ученика. — Гаудиг (баџаћо) примењује радну наставу и у тзв. духовним предметима, у књижевности, историји итд. У тим се предметима не може радити телесно, али може духовно.

Крајња тежња радне школе је да се у школи образује „радна заједница“ у којој влада слободна дискусија. Данашњи појам радне наставе обухвата у себи и телесну и духовну радну наставу.

Пети покрет је социјално педагошки покрет. — Хербартова педагогика је индивидуалистичка, а таква школа није могла да изглади социјалне разлике између сиромашних и богатих слојева. Социјални педагошки покрет тежи да изгради свест о јединственој целини народа. Школа треба томе да послужи као главно средство. Од 1914 год. настаје у Немачкој борба за јединствену школу (иста-школа за сиромашне и 60гате). У оваквој школи треба створити заједницу живота. Да. би свака школа могла успешније образовати заједницу живота, настоји сее да сваки разред или цела школа проведе у природи, на селу, бар 14 дана.