Učitelj

192 Учитељ

ник, који слиједи методи природе „само што неповољне утјецаје уклања, колико може, а повољне помаже, па се тако брже путује“.

Узгајање човјеково наћи ће према тому издашну помоћ и у продуктима духа човјекова, у његовој култури. О тому ТТрстењак говори у другој својој књизи у „културним узгајатељима“. Кад говоримо о културним узгајатељима и о културној педагогији, онда тиме не мислимо, каже Трстењак, на педагогију којој је задатак да узгоји фине аристократске личности које се одвајају од друштва, већ која хоће да дотерује друштвени живот и да што боље усаврши ради просвјету цјелине, али није ни против развијања личности и њезиних способности. „Данас је образовни и узгојни идеал свестрани развитак ч0вјека: тјелесни, интелектуални, морални и естетски. Тражи се потпун човјек. Циљ образовања је духовни живот. Духовни живот ваља развијати да човјек дође онамо докле је дошло његово друштво, да му постане користан члан, да служи досадашњему развитку, да се и даље развија“. Средства и путове тому наћи ћемо у животу, нарочито у културном животу, тој најбољој школи и узгајилишту.

Желећи приказати утјецај културнијих узгајатеља Трстењак у првоме реду узима оне који могу да највише, управо директно да утичу на дух узгајаников. Ту је на првоме мјесту дом, огњиште домаће, јер „напредан дух, напредан живот и рад у кући, и добро духовно расположење, велики је културни узгајатељ“. Вјера је саставни дио наше културе, а битност њезина је религијско чувство, пјесничко чувство, узди“ звање у естетички идеални свијет. Али та религија није Трстењаку идентична с црквеном регилијом. Даљњи су културни узгајатељи: знаменити људи, људи јаке воље „који у себи ујединише ученост и крепост, који. ходају правим путем“; жртве, радници на пољу идеалне културе који ће на заједничком путу с радницима материјалне културе много учинити за човјештво, држава, узоран владар који је највиши узгајатељ; влада, суд; школа која је данас постала засебна и једна од најглавнијих културних и узго јних установа модерне државе и напреднога друштва; идеје, идеали, јавно мишљење. Додуше, јавно мишљење може бити и од неповољнога утицаја, али што је човјек образованији, то више слиједи своме разуму, па му је властито спознање од веће вриједности неголи туђе мишљење.

Посебну скупину културних узгајатеља чини рад, настојдања и продукти различних удружења. Засебан опет имаде утјецај умјетност уопће, а народна напосе. Али, нека нико не мисли да је умјетност у узгајању нека чудотворка која убрзо

претвара људе у племените значајеве. „Умјетност јача у пле-