Učitelj

Даворин Трстењак као педагог 153

менитости племенита човјека, и онога ко је наклон добру и племенитости“. Мако је велик педагошки утјецај љепоте, иако умјетност води у идеални живот, ипак је Трстењак против превршивања у естетичкој култури, јер „што се у ком народу естетичка култура више диже, то је народ слабијих живаца, већи мекушац, то је лакомији за уживањем, и то кукавнији и неспособнији за борбу и за рађање здрава подмлатка.“ То своје тврђење поткрепљује примјерима из историје. Велика је вриједност чисте народне умјетности, народне пјесме и лијепе књиге народне и споменика народних великана, јер су то средства потребна народу за његов духовни ужитак и племените побуде.

Народну свијест будећи, развијати и подржавати и многе друге културне институције, као што су на пр. музеји, зоолошки и ботанички вртови, народне читаонице и књижнице, пјевачка друштва, јавна предавања, изложбе, па соколство. _ |

_ Ваља овом приликом напоменути, да Трстењак нарочито издиже вриједност домаће, наше народне културе и њезиних продуката, а противи се обичном пресађивању туђе културе, која може прије и више служити као потстицај за властито грађење.

Ш Најближи узгојни сарадници

Означили смо основне идеје Трстењакове педагогије и правац узгојнога рада у вези с поменутим идејама, а сада још нам ваља изнијети његова мишљења о школи, ученику и учитељу; јер, на посљетку, њима је његова педагогија одређена; они су најближи сарадници свакога педагога, свакога јавног радника који своју пажњу навраћа узгојним питањима. Зато нам ваља одмах напоменути да су ова три сарадника засту-

_пана готово у сваком дјелу Даворина Трстењака, што и није чудо, јер он с помоћу школе настоји препородити наше друштво. Тежња за истином, просвијећеност народа, то су битни захтјеви и коначни циљеви свакога његова излагања, а успјеха у томе опет нема без добор организоване школе. Значајно је да Трстењак врло мало износи сарадњу дома, родитеља као помоћника школе. Или није доспио то питање засебно обрадити, или је држао да је доста речено у пригодним чланцима што их доноси у појединим дјелима, као на пр. у Етици, Природним узгајатељима и Културним узгајатељима.

Школа треба да је у своме раду слободна, самостална и да не стоји под јачим утјецајима ниједне струје у јавноме животу. У томе захтјеву он свакако слиједи борби што су за слободу школе водили познати немачки педагози Дистервег и Дитес и други браничи сободне школе. Како је познато, школа је, не само у нас већ и другдје, била под знатним ут-

Учитељ | 48