Učitelj

Даворин Трстењак као педагог 755

роднога знања и умјења. Тако примљено знање није сам живот, него блиједа и водена слика живота.") Трстењак је учио и радио с дјецом у природи, у школском врту, и о тој врсти његова наставнога рада не само да се говори, већ имаде и вриједних доказа још и данас у мјестима његове службе: у Карловцу и Костајници. То је, можда онај прави начин рада, радне школе који одговара психи наше дјеце а и разумјевању нашега народа, па би добро било да се с те стране захвати захтјев о увођењу рада у наше основне школе, а не да се врше различити експерименти с нашом дјецом под утјецајем побуда које су из туђине к нама донесене.

Школа је ради дјетета. Какве су нам школе, таква су нам дјеца, омладина, народ. Трстењак не жели говорити о душевним диспозицијама дјетета за његова похађања школе, он више жели изнијети неколико узгојних момената који управљају и одлучују у школском узгајању дјетета. Зато, он говорећи о дјетету не може а да у исто вријеме не говори и учитељу — узгајатељу. То су два најближа сарадника на једноме раду; нема ту субјекта ни објекта,.они чине јединство. Њих заједно повезује рад, рад према потребама живота, рад из којега резултира љубав и душевна близина. У заједничком раду у школи налази Трстењак основе правоме братству, буђењу најчистијих социјалних чувстава, изграђивању првих етичких појмова, а то опет много зависи и од личности учитељеве, која „треба да је жив примјер братске љубави, да је дјеци отац и мати, и старији друг и брат и пријатељ. >)

Школа је мјесто рада, озбиљна рада као што је озбиљан и живот у који ће дјеца послије школе доћи. Разумјева се да у томе раду неће сва дјеца једнако задовољавати, да ће бити погрешака. Нећемо одобравати погрешака, али немојмо бити ни сувише оштри судије. Различити су мотиви њезиних погрешака, а доста је кривње и на нама старијима, каже Трстењак у своме дјелу „Награде и казне""), па уједно наставља: „Омладина која није бурна, која не кипи и не пламти, већ понизно шути, држи мирно руке на клупи и мисли на каријеру... вриједи мало или ништа.“ Зато „судимо младежи блаже, а најприје лијечимо своје друштвене ране. Будимо стрпљиви и праведни! „Не униформа, у коју се ту и тамо сапиње“ школска младеж, већ љубав, наш пример и рад, разуман узгој и потребна слобода оплемениће нашу младеж. Лијепе примјере те љубави, те близине између дјеце и учитеља, као и других узгајатеља и пријатеља младежи, износи Трстењак у дјелу „Дружење учитеља са школском младежи“.

7) Културни узгајатељи, 22 стр.

2) Награде и казне, 36 стр.

8) Стр. 130 даље.