Učitelj

124 . Мате.

Други пут било је то после рата 1919 год. У Загреб је дошао на скупштину ондањег Савеза хрватских учитељских друштава, изасланик Учитељског удружења из Београда. На тој скупштини је био и Даворин. Али он је тада већ био у добу када смрт вреба човека. Лице његово већ је било потавнило, а брада бела као снег. Само је срце остало оно старо, племенито, узвишено и поштено.

Био је овом приликом кандидат учитељства за претседника Савеза хрватских учитељских друштава. Борба око његовог избора била је тешка и упорна. Али га другови, који су знали његову праву вредност, нису изневерили. Тога дана није се ишло ни на ручак. Гласање на скупштини трајало је скоро до 3 часа по подне. Даворин је имао јаку опозицију. Кад је на крају, на једвите јаде објављен резултат гласања, Даворин је имао тек релативну већину, али је његов избор по правилима признат.

Тада, кад се жагор утиша и кад је требао да заузме претседничко место, Даворин, дубоко узбуђењ приђе делегату србијанског учитељства. Мако га лично није познавао — (он је знао само да је делегат србијанских учитеља) — он му приђе, загрли га и пољуби. Сузе оросише његово старачко лице и он му узбуђеним гласом рече:

— Брате, ја у тебе љубим Србију!...

Тек потом је пришао претседничком месту и одржао свој потоњи говор на учитељској скупштини, потоњу химну идеалима свога живота.

Нека му је свака слава и хвала.

== Даворин Трстењак

Његов живот и рад од Јосипа Шкавића

На дан [10 феберуара ове године навршило се десет година од смрти Даворина Трстењака. Умро је у Загребу као пензионисани жупанијски школски надзорник 1921 године. Од 1919 године био је претседник „Савеза хрв. учитељских друштава“, усто био је први и почасни члан „Хрв. педагошко-књижевнога збора“ у Загребу, и сауредник научно педагошке ревије „Напредак“, што је у Загребу издаје речени Педагошки збор. Радио је близу четрдесет годика као учитељ и управитељ грађанских школа у Карловцу, Костајници и Госпићу, а преко педесет година активно је учествовао у свима учитељским покретима и радио управо необичном марљивошћу и ретком даровитошћу у подручју педагошке,