Učitelj

Основна настава у Чили 719

Основна настава у Чили

од Станка Првановића

Република Чили, у Јужној Америци, простире се на површини од 751515 кмг и броји 4,000,000 становника. Пошто је у просветно школским питањима она предузела извесне кораке, који могу послужити за пример свима, па и нама, то ћемо укратко описати стање њене основне наставе.

Чилска влада, на челу са својим агилним и просвећеним претседником Дон Карлос Ибанезом, труди се свим својим силама, да реформира и модернизира наставу према најновијим резултатима педагошке науке. У ту сврху она све предузима и не штеди материјалне жртве.

Сасвим природно, главни напор уперен је на реформу основне наставе. То прво због тога, што се мисли да ће се на тај начин најлакше и најбрже извести реформа целокупне наставе, а друго што су нове педагошке тенденције у тој области сложеније и интересантније. Целокупни посао око тога поверен је компетентном и ревносном Висенту Рикелму, који је и главни директор основне наставе.

Настојања за реформом крећу се углавном у два правца: 1 За нормалну децу спровести савршену школску организацију која ће разне школске ступњеве тако спојити и углавити како би се, на основу професионалне оријентације инспирисане различитим индивидуалним способностима, могла извести диференција наставе и 2 Применити специјалне методе и програме за душевно заосталу децу т. ]. у рад са интелектуално и морално заосталом децом унети најновије научне методе како би се од њих створили корисни чланови друштва. У томе реформа је додирнула многобројне проблеме, који су у тесној вези са социолошком основом васпи-

"тања. То је, уосталом, широк програм рада јер се односи

колико на детерминисање биолошких потреба детета, толико исто и на проучавање његовог миљеа и његових социјалних потреба како би се потпуно оспособило за борбу кроз живот.

Поред већ постојећих одредаба, које су санкционисане чилским социјалним законима и школска се реформа врло живо заинтересовала за одбрану и чување дечјег здравља. Благодарећи таквој акцији поникла су, у скоро свима школским срезовима у земљи, разна друштва и удружења као што су Одбори школске помоћи, Родитељски центри и друга удружења која пружају школама, нарочито сеоским, своју моралну и материјалну помоћ и потпору. Захваљујући покровитељству и дародавству ових друштава број школа непрестано расте, а ђаци у њима свакодневно добијају бесплатан доручак пре подне или бесплатну ужину после подне. Беспла-