Učitelj

Жна

Морално васпитање ученика 25 вом рећи да није ни позната. Тим теже ће ићи са њеним усвајањем и увођењем. Међутим она чини органску везу са првом, она је, исто тако као и активност, саставни део људске природе, налази се у природи духа, те је, према томе, неопходно упознати се са њом. Она претставља једини, најлакши и најцелисходнији пут да се васпитањем дође до циља, коме друштво тежи.

~,

Проблем моралног васпитања постоји и у Старој и у Новој школи. И једна и друга сматрају, да је задатак школе да спреми ученика за слободан, самосталан живот у друштву одраслих чланова људске заједнице. У погледу циља, дакле, оне се не разликују. Али разлика се показује у питању начина: како ће се ученик у школи спремити за живот.

Стара школа сматра да ће ученика учинити морално зрелим и за самосталан живот способним ако га за све време школовања држи стално под васпитачевим ауторитетом, не допуштајући му

" никакву личну иницијативу ни слободу у животу и раду, јер се

боји да ће у том случају развитак ученика скренути с правог пута. На тај начин она верује, да ће сталним потчињавањем ученика наставниковом ауторитету — дакле, несамосталношћу створити га самосталним. То је, пак, немогуће, јер управљати собом није теорија, већ вештина, а вештина се стиче вежбањем: пробом и грешком.

Своје уверење Стара школа заснива на чињеници, да се у процесу „постајања самосталним“ разликују код васпитаника три периода: Први је од 17 године. Он претставља немоћно дете. Њега дете проводи под туторством родитеља. Други од 7—19 године, доба школовања. Њега проводи под туторством школе. Трећи је од 20 године до смрти — самосталан живот. Овај трећи период припада самосталном човеку и законодавцу. Прелаз између немоћног детета ка самосталном човеку има да изврши школа. ИМ Стара школа мисли да ће тај прелаз најцелисходније извршити ако за све то време буде водила ученика наставниковим ауторитетом, ако се он буде управљао према назорима одраслих, ако буде делао, радио, мислио, поступао онако: „како то одрасли желе, како њима конвенира, како они хоће, а не како то захтева природа дечја. Очито је да се оваквим начином рада негира основни биолошки принцип социјалне еволуције: да се човечанство до овог ступња самосталности и слободе.