Učitelj

72 / Домаћа књижевност

трн ЕВЕ НЕР ЧЕ ИЕ РЕНЕ КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

А) Домаћа књижевност

Психологија пажње, то значајно и снажно дело француског психолога Рибоа, појавила се пре краћег времена и код нас у преводу г. Марка Симоновића као прва књига Савремене психолошко-педагошке књижнице у издању Рајковића и Ћуковића.

Када у унутрашњем животу човекову, који се састоји у долажењу и одлажењу осећаја, осећања, претстава и појмова, у њихову сједињавању и разилажењу тих једињења према законима асоцијације завлада стање, које тај тон привремено зауставља управљајући цело збивање на једно, било да је то један догађај, доживљај или каква мисао, говори се о пажњи. Главна је задаћа Рибо-овог дела да испита, шта је суштина пажње, у чему је оно што је разликује од осталих стања свести. У своме испитивању Рибо долази до сазнања, да се корен пажње налази у основној организацији јединке, која је способна за пажњу, и указује на значај, што га пажња има у борби за опстанак. У томе настојању да продре у суштину пажње, Рибо је успео. Модерна психологија није унела измене у његово истраживање.

Шта је пажња, њен првобитни облик и како се из спонтане пажње развија њен виши облик износи Рибо у прве две главе своје расправе, док у трећој глави говори о болесним стањима пажње.

Рибо насупрот многих других психолога испољује нарочито интересовање за испитивање спонтане пажње, јер је она тле из којега ниче и развија се секундарна пажња и највиши облик пажње, постала примарна пажња. Рибо убедљиво доказује, да је корен спонтане пажње у афективном животу човекову, и да је трајање и јачина њена зависна од трајања и јачине афективних стања. Спонтана пажња „је услов живота, а исто обележје задржава она и у вишим облицима, где ће преставши да буде фактор прилагођавања према физичкој средини, постати фактор прилагођавања према социјалној средини“, вели Рибо.

Док је нехотична пажња самоникла, хотимична пажња се развија из ње тако, што се учини привлачним оно, што од природе није привлачно, што се на спонтану пажњу накалеми хотимична. У колико се природна диспозиција искоришћује у сврху социјалног живота, у колико вештина васпитања успе, да употреби природне наклоности, у толико Рибо ову изведену пажњу назива и вештачком. Хотимична пажња јавља се дакле под утицајем васпитања, под утицајем искуства, што га јединка стиче у додиру с људима и стварима. „Она је справа за усавршавање и производ цивилизације“. Баш због тога њено одржање је у вези с напором, док спонтана пажња делује без напора. И