Učitelj

208 Милош П. Павловић

„Сад, пак, деца са још већим ентузијазмом и новом снагом прионуше на посао. И након неког времена, разред је израдио 50 цртежа, од којих је већина претстављала само онај моменат, када добра „мамица улази у собу Елфридину. Кад су цртежи били готови, ја сам их појединачно разгледао, при чему сам запазио, да је једна девојчица, прекрасно нацртала завесу пред вратима, друга врло добро погодила слику умиваоника, трећа изразито и врло оригинално поставила кревет, а једна одлично илустровала пуначку и строгу мамицу. Све ове опаске сам уносио у своју бележницу, нотирајући све појединости цртежа, означених као нарочито лепи или оригинални а уз то и име мале ауторке, која је ово нацртала.

На крају часа, већина деце је донела своје цртеже на катедру. Затим узимам велики табак чисте хартије и на исти су деца нацртала све добро погођене и лепо изражене делове појединих цртежа: једна — постељу, друга — умиваоник, трећа — маму итд., тако, да смо на крају добили — једну слику, која је у себи садржавала све најбоље и најоригиналније, што је разред као целина израдио. Ова слика је сад управо заједничка слика целог разреда. А све те поједине делове, радиле су баш оне ученице, које су на својим цртежима ове делове, као најлешпе или најоригиналније нацртале. На овај начин, у току две недеље, ми смо саставили једну књигу илустрација, као први део заједничке творевине мог рада и рада целог разреда мојих ученица, старих између 9 и 10 година.

По себи се разуме, да је све оно писмено излагање мојих ученица киптило ортографским и граматичким грешкама. Међутим, ја сам записивао само оно, што сам чуо. ИМ тако је наша књига састављена из неколико делова, отштампана без ових погрешака. Ја тој околности за време рада нисам придавао никаквог значења, већ сам увек деци истицао: „Није обавезно, да пишете лепо и правилно; о томе немојте уопште ни да мислите. Пишите брзо и само мислите о ономе, што желите и хоћете да искажете“. Иначе и ово није потребно. Јер „деца, нарочито кад су мањег узраста (млађа), не умеју једновремено служити два господара. Ако их будемо заустављали у раду, да пишу лепо и без погрешака граматичких, то ће и њихова пажња и ду"ховна енергија бити потпуно асимилирани у циљу ове спољашње стране задатка, док ће идејна садржина бити по све оскудна у своме излагању. (За учење лепог и правилног постоје оделити и особени часови).

Мој се рад састојао у томе, да из свега написанога изберем само најбоље и најпримерније у указаном правцу, управо само оно, што је интересантно и да то пробрано градиво повежем у једну логичну и хармоничну целину — текст. На тај начин свега оног, што би се могло назвати фабулом, у нашем описивању готово и нема, што није тако много зависило од тога, у каквом су распореду ти одломци, ти делови, ти дечји радови повезани. Можда би се то могло урадити и неким другим распоредом градива. Из свега овога «следује, да вредност, драж, лепота и примамљивост наших излагања