Učitelj

Весела настава 218

После ове мале претставе, другарице опазише, да међу њима нема Елфриде. Она се за то време преобукла и ушла међу другарице у некој маминој дугачкој хаљини, с капом на глави, наочарима на носу и котарицом у руци. Поново је отпочело пуно весеље, радост и смејање. Тако су се деца веселила разним шалама до вечере, а кад је после вечере пао већ мрак, сва су се деца спремила за одлазак кућама. Мама им је свима дала по фењер од хартије и с овима су се сва деца скупила у круг око стола.

Дебели и весели чика Теда ишао је напред и певао:

„Сунце, месец, звездице, Весел'те се дечице!

Ај, хај, хај, хај, хај, хај, Веселој седељци дошао је крај!“

Сви смо се опет много смејали а Реза која је лепо певала и у школи из певања добијала увек петице, рече: „А сад да певамо нову песму, коју нас је научио господин Шарелман“.

„Хоћемо, хоћемо! — повикаше све, наместивши се у круги певаху. |

После певања, поче поздрављање за одлазак. Елфрида је другарице мало испратила и затим махала марамицом, довикујући им: „Лаку ноћ, лаку ноћ, пријатно спавање!“

„Такође, такође!“ — одговараху девојчице, отрчавши даље, пут својих домова“...

На последњој страници нацртано је, како су деца ишла носећи у рукама лампионе, од којих падаху сенке, као широке жуте пантлике, нешто што личи на кинеско сунце, а на степеницама веранде стајаху Елфрида, мама и доброћудни чика Теда, машући марамицама. =

„Ето причица и сличица — каже Шарелман, — које су написале и нацртале мале девојчице, а коме сам послу и сувише мало могао посветити времена и то с прекидима. Шта би тек било, колико би се тек добило, да су деца од почетка школске године, па кроз све часове, имала оваку наставу!

А шта би се тек постигло, кад би мој разред имао могућности, да у току свих осам година основног школовања, развија своје духовне моћи у слободноме раду!

Колико би тек тада била развијена радост од стварања дечјег у слободном раду; какве би се и колике тек способности развиле у деце и какви би активни, радни, енергични, и уопште продуктивни људи, људи стваралачке способности излазили из такве школе!

Ма куда они пошли, ма ког се посла прихватили у ма којој области — они би били увек солидни и плодни радници, продуктивни _ ствараоци и постојани изградитељи нових вредности.

А колико су такви људи данашњем времену потребни!“