Učitelj

250 Милан Шевић

Јефшпо Зо је пезштпуо, [0 је роеђа да зуако деје Сит ргм ри! ргекогас! Зкојзк1 ргаг, ша да зе паде и једпој затоџргаупој оггатхасцћ, и Којој се шпан ! зуоја ргауа ! зуоје аиХпо5Н.

Рогтебпо |: БПо пизи, да даске затоџргауе з!уагаји пазгаушки Котоднећ Ште Зо зкдаји 5 пјегомћ Једа Стау ту аиХпозн. Такуо 51 зћуагапје БПо рогтебпо гђог «ова, 30 Ба5 паргобу даске затопргауе хаћеуаји згајпи 1 бидац раХлји од зтапе уазрнаса; 2502 гога 510 оп тпа да дастта даје иуек пршчуа 1 зауеје, да ђиде 5 пита пи 1езпот Копакеи, да загадије 1 да ђиде пућоу дгиг 1 уазркас.

Основна, средња и велика школа од Милана Шевића

Назив основна школа у нас је постао према страном називу елементарна школа, како је први назвао немачки педагог Рохов (1734—1805), и како се она и данас зове у многим земљама. Према томе њезино је име изведено од елемента, а елеменат (латински ејетелћшт, грчки 5фојећејоп) значи основно градиво, праматерија. Елементарна је школа добила дакле то име што она даје основна знања, или што је, држећи се елемената (основнога

градива појединих наука, тј. онога на коме се подиже читава њихова зграда) њезин задатак да уведе у те науке. Касније су

постале и школске књиге, уџбеници, с таквом садржином, и у нас су назване Прва знања:). У Немачкој и данас таква књига носи натпис књига стварних знања — или наука — (КеаПепрџећ) и садржи у себи основе природописа и природних наука, земљописа и историје. — Али је тај назив у вези и с речи ејетепшт у множиниз) (ејететја — елементи, грчки сбојећеја). Јер „основе“ значе и

1) Прва знања за основне србске школе. Прегледано и одобрено школском комисијом. Београд 1850. — Ту је књигу саставио Филип Христић који се и иначе у то доба много бавио о школској и популарној књижевности (исте је године саставио и Рачуницу кратку и календар Шумадинац). — Када је књига изишла, и дуго још после тога (Прва знања су више пута прештампавана), београдска су деца схватила „знања“ као именицу женскога рода и питала су се: „Јеси ли купио Прву знању2“

2) Елементарна и популарна настава, као што је Вилман лепо истакао, имају и заједничких црта (одабирање, упрошћавање, скраћивање); разликују се пак У томе што прва даје основе за даље учење, друга би више да привуче, да пот-