Učitelj

258 Милан Шевић

Средње се школе у свим својим облицима наслањају на оснону школу у предметима које пруски наставни планови називају језграним (Кетпћасћет). Њима се одржава и јединство средњошколске наставе, свих њезиних типова, и јединство с основном школом. У пруским наставним плановима су језграни предмети они које ми обично називамо националним, само што су у њих знатно проширени, и обухватају религију, матерњи језик, историју и земљопис, а усто су заједничке још за све средње школе и вештине: музика, цртање и настава у уметности, телесна вежбања (с путовањем, пливањем, веслањем), а за женске школе и ручни рад женски. Остали су предмети характеристични, тј. они дају характеристику појединим средњошколским типовима, тако на пр. латински и грчки језик гимназијама (ми бисмо рекли класичним гимназијама), модерни језици и реални предмети реалним гимназијама (али се и у овим учи латински језик у свим разредима, а у прва три разреда и у истом обиму, јер је троразредна основа заједничка с класичном), у реформованој гимназији отпочиње се учење страних језика с живим језиком (Коменсков захтев!), и то или с француским или с енглеским а касније се уче и други, реалка нема старих језика и њезини су характеристични предмети, разуме се, математика и природне науке, а усто два страна језика. Осим тих типова пруски наставни планови разликују још и доградну школу (Аш ћаизећие)“), којој је циљ да послужи као прелаз од основне школе ка средњој, и да да прилике даровитој сеоској деци да пређу у коју средњу школу, и у нов њезин облик, у немачку вишу школу (Пешаеће Ођегзећие) која полаже тежиште на немачки језик и на духовни и културни развој немачкога народа. Доградне и немачке више школе постале су 1922 за министровања Белицова (Во). Доградне се дограђују или надовезују на седму годину пучких школа и имају шест разреда [76—13, што одговара основној школи (4) и средњој школи (9)), а немачке народне школе, које су замишљане чак и без страних језика, ипак имају два жива језика, од којих један као главан а други као споредан. Увођење страних језика у немачку вишу школу тражили су университети. У највише случајева доградне су школе уједно и немачке више школе.

6) Доградна школа постала је управо од старих препарандија и учитељских. семинара који су били већином по мањим местима. Укидањем њиховим тако су употребљене зграде и учитељске (професорске) снаге које су иза њих остале.