Učitelj

260 Милан Шевић

дела), па се машали и најтежих филозофских проблема (из теорије сазнања). Практично значење имала је њихова реторика, а на рђав глас су изишли нарочито стога, што су неки од њих тврдили да се беседништвом и слабија ствар може начинити јачом.

Не само течајеви, као што бисмо ми данас рекли, него праве су школе биле Платонова академија и Аристотелов ликејон, али праве велике школе, са специјализовањем наука видимо истом у Александрији (музејон) и у главним градовима диахода, где су сабирана и сва потребна средства за научно истраживање у ве ликим размерама. Ту су настали и наставни планови, т. зв. енциклопедије (епсусћог рајдеја — кружна настава), у којима су у један круг сабиране и сређиване науке, и отуда се и данас збир знања или наука назива енциклопедијом. Први грчки учитељи У Риму, ретори, у својим реторским школама, пренели су у њих и своја остала знања из Атине и Александрије. За време царства се у Риму нарочито рашириле реторске (разуме се и с латинским учи тељима), а затим и друге велике школе (филозофске, јуридичне и медицинске).

Прве велике школе које су носиле име университет, или се сматрају као зачеци университета, постале су у Италији и у Француској, у Салерну (чувена медицинска школа), у Болоњи (првобитно славни правни факултет, потпун университет, заједно с теолошким факултетом, истом после парискога), и у Паризу. Прве су, или бар салернска, у вези с византијским традицијама, а под утицајем веома разгранатих наука у Арабљана. Али име университет не значи целокупност или јединство наука, као што се данас обично мисли: у Болоњи је с крајем 12 века у Паризу с почетком 13 столећа основана птуета аз таојатогшт еј зсојатшт, а то значи уједињење учитеља и ученика који су живели у заједници и 60рили се да задобију самосталну администрацију и оделиту судску власт, а до којих су и дошли. Због тога се и данас ученици на университетима називају слободни грађани, а университети и данас чувају суревњиво своју автономију (Ђетаз зећојаг са). Али на университетима који настају од 13 века постаје главно што је дотада великим школама било непознато — теологија. Артистички факултет (тј. факултет добрих и лепих или слободних вештина) само је припрема за теологију, и истом се касније почињу све јаче истицати јуридички факултет (због чиновничких места у државној служби) и медицински, а од артистичкога факултета