Učitelj

264 Илија П. Опачић

Овај последњи захтев тражи везу између основне наставе и университета и у томе смислу, што би се основношколским учитељима не само отворила врата университета него они у овом спремали и за свој позив. Он је остварен само делимично. Пруска је, као што смо видели, основала за будуће учитеље основних школа педагошке академије. Жеља немачких учитеља, која се појавила · већ 1848 године (први су учитењи у провинцији бранденбуршкој тражили да учитељски семинари буду саставни део университета), у Пруској, као и у великој већини других земаља, још није испуњена, а за овај мах се то не може убрзо ни ишчекивати. — По-

следњим нашим законом о университетима од 1930, као што је познато, дато је, с извесним ограничењем, учитељима право да

буду редовни слушаоци университета. Али стим није решено, и није се ни мислило решавати, питање о образовању учитеља. По

Закону о учитељским школама од 27 септембра 1929 одржане су у главном старе основе за образовање основношколских учитеља. Више педагошке школе наше, као што смо напред видели, не образују учитеље. Поменути закон о учитељским школама предвиђа виши учитељски течај „ради вишег стручног образовања учитеља и спремања наставника за грађанске школе“ (5 26), али и ти „кандидати са свршеним течајем имају иста права и квалификације као и кандидати који су свршили двогодишњи течај више педагошке школе и положили дипломски испит“, дакле ни од њих основна настава не би имала непосредне користи, јер једва да би који од њих остао да с појачаном спремом ради на истом месту на ком је био.

Избор звања

његово морално, социјално и економско значење

од Илије П. Опачића, професора Учитељске школе у Петрињи

„Нема у животу важније ствари од избора звања, а ипак је то препуштено случају“, каже на једном месту Паскал. Обичан човек заиста мисли да је свеједно какво звање младић изабере, главно је да то звање носи и да му осигурава у будућности леп и лак живот. Истина, успех и обилна зарада у неком звању, доказ су често да човек има способности за то звање. Али, колико људи не успева у звању, у које су ушли; колико их мора заменити своје звање другим за које осећају више способности и воље. Липман