Učitelj

Избор звања 265.

(Артапп) тврди да око 49/, људи годишње мењају звање, док Сенски окружни уред наводи 119/,.3)

Одавно је човек настојао да нађе начина како би се одабрали људи за поједина звања. Тако знамо да војска одувек рекрутује за себе младиће и разврстава их према способностима у разне родове оружја. За приступ у већину стручних школа тражи се нарочити испит, при чему се пази на способности које су потребне у будућем звању, итд.

Све је то мањкаво и површно. Тек неколико година пре рата, па за време светског рата, а нарочито после тога страшног рата, почели су се научењаци бавити питањем избора звања.

Први који је поставио питање избора звања на експериментални пут био је Минстерберг, професор универзитета у Нагуагди (Америка). Америчко удружење за радничко законодавство позвало је 1912 год. Минстерберга да испита који би могли бити психолошки разлози лошег управљања превозним средствима (трамвајима и аутомобилима). Нека америчка друштва су морала плаћати годишње за педесет тисућа несрећних случајева.

Минстерберг је подвргао лабораторијском истраживању способности које су потребне скретничарима трамваја и израдио пробе помоћу којих се даде установити да ли кандидати за то звање имају те способности или немају. Према његовом налазу, требала је четвртина скретничара оставити тај позив и одабрати друго звање.

Дошао је и светски рат, који је, иако изгледа чудно, само убрзао покрет за избором звања. Знамо да је авијатичарска служба била особито важна за време рата; знамо и то да је било много несрећних случајева где су људи плаћали својим животом, а и материјална штета је била огромна, јер су аероплани врло скупи. Да би се томе избегло, основани су у Паризу, Бриселу и Турину лабораторији за испитивање способности за авијатичаре. Ту су проучавали какве способности мора поседовати добар авијатичар и сваки је кандидат подвргаван извесним пробама да се установи, поседује ли те способности или не поседује. Доктор Брабант из Брисела тврди да је после оваког одабирања број несрећа због неспособности пао за 609/..

Савезне Америчке Државе су примениле принцип избора звања и на армију. Код рекрутовања су примењивали тестове (пробе) за елиминирање неинтелигентних индивидуума. Требало је у кратком времену створити моћну војску и одаслати у Европу. Неки тврде да само томе начину пробирања имамо захвалити што је светски рат раније завршен, јер без тога би се био отегао још најмање годину дана.

1) Цитирано по: Ру. Ед. С!арагеде: 17 Опетаћоп ргојезгоппепе бепсуе, 1922, превео ЕЕ. Опачић под именом: Избор звања, издање Геце Кона, Београд 1929 год. 134 стр,