Učitelj
:304 Станиша Станишић
Ова крупнија француска дела у добром избору и лепом Ми„лићевићевом преводу била су и остала знатан принос нашој педагогији и по своме сижету о жени и мајци, стекле велику читалачку публику, па су и данас једна ведра и пријатна лектира за свакога.
Он је с францускога превео за децу и омладину пет књига поучне и забавне лектире, а то су:
Истинске приче п поуке за децу. Од Марије П. Карпантије.
Разговори о науци. Угађани за децу а добри и за људе. Из „Школе“. 1870, стр. 158. Од Л. Бијарта.
Шта бива од залогаја хлеба. Жан Масе. Из „Школе“. 1874, стр. 46.
У све три књиге су као у читанкама популарне и практичне поуке из стварне обуке, из познавања ближе и даље околине и из природних наука.
Од тих превода за децу најинтересантније су и најрадије читане две књиге, а то су:
Галебова сшена. Од Жила Сандо-а. 1874, стр. 264. То је забавна дечја авантура по мору, из врсте Робинсона, прикладна за развој дечје маште и емоција. Друго издање 1896 Учитељског удружења било је дато у 20.000 примерака, број неверовашан за наше прилике.
Анђео у Паланци. За малу и велику децу. По Жану Масву. 1872. Из „Школе“ стр. 44.
Ово је једна прикладна друштвена сатира на прилике и људе од положаја.
Анђео силази на земљу, улази у све друштвене редове и слојеве и онако чист, разочара се свуда, јер свуда види лаж, незнање и ништавило. Враћа се Богу и моли га да ошсада иде деци и само деци.
Уз њу су и три оригиналне пишчеве приче као „Ружан зајам и лепо враћање“, Краљ Тројан“, „Има наука има и одука“, које се као раније и „Стари чобанин“ (из прве дечје књиге) налазе иш данас у чишанкама за основне школе и имају моралну тенденцију.
С овим књигама завршујемо низ Милићевићевих књига оригтиналних и преведених, чисто педагошких и примењених на васпитање као и књига за популарну лектиру омладини и народу.
Али осим њих има још пуно његових списа, које немају директан васпитни смер, али је у њима Дуно васпиштних одељака и васпшшне шенденције. Као што су н. пр. већина његових етнографских и белетристичких књига. Ту долазе: Српске старе штампарије, Народна библиотека, 100-годишњица Вука Караџића, Путничка писма, Јован Дамаскин, Ђорђе Кратовац, Немања и Св. Сава, Зимске и летње вечери, Омер Челебија, Персиска писма итд.
А у „Животу Срба сељака“ иу спису „Задружна кућа у селу“ има пуно одељака или бележака из народне педагогије о начинима како се деца подижу и васпитају у сељачкој кући.