Učitelj

354 Ида Руњанин

После таквих огледа који су од велике важности, саградила се помало педагошка наука на једној новој бази пуној бистрине. Запазило се да треба ограничити не само интервенцију одраслог, већ такође и градиво и, уопште, читаву околину.

Може ту бити недостатак или сувишност у градиву; у оба се случаја штети нормалном развитку детета, било да недостатак узрокује застајање у напретку, било да прекомерност унаша збуњеност и растурање енергије.

Да би се ове идеје боље разјасниле, може се прибећи добро познатим аналогним чињеницама: на пример исхрана. Зна се да недостатак хране може довести до епа тејо (неисхрањености), а опет прекомерност произвађа пиокакастја која приуготавља. много зла. Данас је познато да прекомерност и сувишност хране слаби, место да јача, док је било доба кад се мислило да је здраво обилно се хранити. Ове су заблуде исправљене тачним одређењем квантитета и квалитета потребне хране. Из овога се види, да се и наука о исхрани све више оријентише за ограничење.

Данас, они који сматрају градиво кључем индивидуалног васпитања, често су убеђени да је корисније давати велике количине без систематичког реда — без границе. Ове се особе могу упоредити са онима који мишљаху да физичко напредовање достиже максимум, ако се једе неограничено. Упоређење је добро, јер је реч о храни тела, као и душевној.

Тако у обради средстава за развитак физички, то ће рећи у обради градива, све више се тежи да се упознају тачне границе које би дале најпотпунији развитак и највећу спонтану активност. Код опсервације карактера новог детета, могу се одредити тачно границе градива.

По овоме се ново дете појављује већ првог месеца свог рођења. Заиста је јасно, ако смо се навикли узимати у обзир само оне психолошке чињенице као добре у васпитању које се изражавају језиком и свешћу, да бисмо могли посве напустити васпитање дојенчади. За то се дуго мислило да се има само дати нега хигијенска, јер чињенице прве вредности нису биле запажене. Чим је одрасли био припремљен да прима психичке манифестације, место да их угушује, опазило се да је психички живот код детета интензивнији и да пре времена сазрева, него што се претпоставља. Јасно се запазило да психички живот бебе, и њезина напрезања да ступи у однос са својом средином, претходи њезином моторном развићу; располаже једним живахним духом, којему треба нега и помоћ, док главни покретачки систем још не ради, нити је језик развијен. Према томе постоји код дојенчади дуализам, функциона противност међу психичким и покретачким (моторним) животом, а тим се разликује дете од виших животиња код којих инстинкт оживи одмах покретања. Човек мора сам израдити направу преко које ће се душа појавити и делати. То је баш што карактерише супериорност човека; он мора сам оживити врло комплико-