Učitelj

362 Живојин Д. Карић

ства која оплемењују и узвишују вољу, у средства која унутрашњу природу човека доводе у хармонију са спољашњом. 14 лепо, као и добро, примењено у васпитању, доприноси моралном развитку. Удео лепог у образовању је у сродству са добрим, јер им је вредност, која лежи у њиховој суштини, подједнака за васпитне циљеве. Отуд велика нужност у васпитању за увођењем ученика у царство уметности. Васпитање, које би занемаривало увођење ученика у уметност, било би једнострано, јер се занимањем овом граном људске делатности доприноси у многоме развитку дечјег духа. Ово нарочито важи за музику јер „осим поезије нема ниједне гране уметности која се омладини може учинити тако лако приступачном као звучна уметност“...

Вежбање у певању буди и развија пријатна осећања, радосно душевно стање, што је неопходно потребно за добијање интереса.

„Нема обилнијег ни чистијег извора радости од певања. У певању заједнички дејствују мелодија, ритам, динамика и текст са великом складношћу. У њему се различити елементи тако лако и поуздано слажу један у други, противност и сметње тако згодно изједначују и замењују хармониским односима; мењају мир и кретање, уздизање и потапање, начином који освежава да необично потстиче и загрева душевни живот. Дечје душевно расположење постаје у толико вероватније радосно и весело.

Иако осећање није још никаква воља, ипак се не може оспорити, да воља добија свој моћни потстрек из живота осећања.

У песми дечја осећања налазе свој најчистији израз: патриотизам, побожност, радост, жалост и тако даље.

Ако васпитна настава не пружа својим васпитаницима лепе, племените и допадљиве облике, у којима ће изражавати своја осећања, онда ће они наћи и примити дивље и свирепе начине изражавања свог душевног расположења, као: тучу, псовање, рђаву игру и тако даље. М настава која би остала равнодушна према овом и која не би дала боља средства васпитаницима била би непедагошка.

Певање доприноси тако исто телесном васпитању. Певањем деца развијају своје органе за говор, нарочито гласне жице и грло. Ученици, који се занимају певањем, развијају своје говорне способности и поправљају свој језик; добијају јак и милозвучан, обао, гибак, пун, јасан глас, чист нагласак и правилан изговор.

Певање чини деци прелаз из школе у живот блажим и поступнијим. Оно се, касније у животу, даје одлично искористити, јер може да служи као изванредно средство за задовољење људског духа у ма каквом физичком раду; њиме човек може заслађивати своје часове одмора, уклањајући досаду и сумор.

Песма остаје човеку као живи потсетник на школу и школски живот; она остаје као скупоцено благо, као ризница животних задовољстава.