Učitelj

370 Смиљка Теодосић

сама деца из потребне области замишљају ствари и дају задатке. “3 то њих треба упутити да код куће посматрају количине и њихове односе. Треба их упутити да мајци стављају питања, чије ће одговоре решавати сва деца у школи.

Ево из којих се области, по моме мишљењу, могу давати задаци за решавање: школски материјал и књиге, живот деце у школи, школа, школско двориште и башта; код куће у кујни, у соби, рубље, одело, обућа, мајка у кујни и за обедом, мајка на пијаци, у бакалници, у трговини, мајка шије, плете, пере, мајка и живина; очев рад, домаће животиње, кућне штеточине; цветњак, рад у пољу, земљораднички алати; превозна средства; о св. Сави, о Ускрсу, о Божићу, о Материцама, о Оцевима, на слави; на реци, у шуми, птице, са јесење, зимске, пролећне и летње екскурзије.

Упознавање бројних количина

Методичари су градиво прве десетице различито делили на методске јединице. Једни су са схватањем једне бројне количине обрађивали и њене рачунске односе. ИМ то или све рачунске радње уједно или две супротне или сличне у један мах. Други су најпре обрађивали упознавање количина, па онда прелазили на рачунске радње.

Овај први метод има својих мана. Једна од најглавнијих је та што је ту могућно за механички рад деце. На име: рачунањем с једним бројем или бар најчешће с једним, деца навикну те и не мислећи говоре резултат.

После тога истовремени рад на упознавању количина и свих рачунских радњи тежак је за децу. У сваком делу овог рада има доста различних тешкоћа. Савлађивати све њих од једанпут немогуће је за децу, а да се не преоптерећују, и сувише замарају.

Отуда је потребно пре рачунских радњи упознати децу с бројним количинама до 10. За ово упознавање добро је, где је то могуће, узимати количине, које се и у животу често срећу у тој количини: за количину 1: једна глава, једна уста, један нос, један кљун. За количину 2: два ока, два ува, две руке, две ноге, две ципеле, два крила, два точка. За 3: три детелина листа, три ноге на столичици, на саџаку. За 4: четири точка, четири ноге у стола, код животиња, четири ораха у купи. За 5: пет прстију, пет цветних листића, пет игала, пет каменчића у дечјој игри пиљака. За 6: шест прозорских окана.

У даљим количинама ово би се већ теже могло наћи. Зато се то мора надокнадити дужим бројањем других ствари и дечјим стварањем или цртањем тих количина. Пуно је могућности да их деца створе: од земље, хартије, дрвета. Направљена дрвца по Монтесоријевим штапићима деца ређају по величини. Тако 3апамте однос међу количинама. Други пут из гомиле штапића налазе потребне количине и мере једну с другом. Дакле, увек их упознају.