Učitelj

Граматика у основној школи 381

дима је природан, као код куће. Не сме бити више школа, где деца на учитељево питање устају, стоје у ставу „мирно“ и одговарају као навијени стројеви, аутомати!

Они у разговору установљују и спомињу све птице редом, које су биле у врапчевим сватовима. Наставник настоји да добије ову реченицу:

У сватовима су биле ове птице: врабац, сеница, сврака, шеврљуга, жуна и ластавица.

То се пише на великој табли. Пише ученик, погрешно дакако, тј. без двеју тачака и без запета.

Наставник чита монотоно то набрајање птица без застајања иза поједине птице. Деца се смеју и вичу да то не. ваља.

Наставник чита логично с понешто уздигнутим гласом код сваке птице, како се редовно и изговара код набрајања.

Деца знају већ из првог и другог разреда, да долази запета онде, где се код читања стаје и уздиже глас. Зато они сада вичу: Требају доћи запете иза птица. Мећу их. Ту их наставник упућује, да се запета не меће испред и.

Ученици на местима установљују гласно сами: Сад је та реченица одмах згоднија. — Сад је јаснија. М тако, слично.

Треба овде напоменути, да су у разреду деца врло слободна. Она слободно питају, примећују и упадају за време рада.

Сад деца наставнику цитирају први стих песмице: „Кад се жени врабац Подунавац“.

Једно дете пише горњи стих на велику таблу. Наставник ради покуса ставља иза сваке речи запету. Ђаци подижу вику: Не ваља!! Не ваља!!

Други покус: Наставник ставља код оне прве реченице запете овако: У, сватовима, су, биле, ове, птице.

Деца вичу опет да не ваља. Види се на њима, да се муче.

Хтели би они наставнику разјаснити, да запету мећемо само онде, где се нешто набраја, но они ту тачну дефиницију нису кадри исконструисати, већ на разне „своје“ начине наставнику тумаче, а неки чак јуре с места наставнику и код табле му пишу сами пример: У школи су ствари: клупе, сто, орман, пећ и слике.

Кад наставник опази да им је јасна употреба запете у набрајању, он ће им олакшати и рећи ће, да се у низању, у набрадању тако ради. Деца са задовољством то прихваћају.

Треба сада још установити писање двеју тачака испред набрајања.

Наставник чита прву реченицу: У сватовима су биле ове птице: Нарочито наглашава иза птице, да ту треба да дође тачка. Спушта наиме глас.

Један ученик већ јури на велику таблу и ставља тачку иза а птице. Сад настаје живо интересантно коментарисање међу

ацима.