Učitelj
396 Књижевни преглед
Кији. Код ројефтаског Ффагпозстапја ирогеђ ауаји зе 1 једпозјаупу араган, Кој; де тоги пађај, ако која пета рзћојећиска јабогавопшт, — а из [0 1 гади рокихаћ. — ТугаХије зе: 1. зрозођпозе зћуатапја, 2. тапјуоз,, 3. ратсепје геф, ђгојеуа, зНКа, 4. азосјђасја, 1 га коуапје ! згаупиуапје ођиКа и ргозгоги, 5. Таптадја, 6. пи Цепје ! пачп гада.
Омакуо рзћојобко !гаДуапје (гаје око 4 заја, а ођатот па Ффзрожеји (теђа розје 10—12 дапа обпоуш [05 једпо ззршуапје Које то2е !гајан једап сат.
зуоји штегезапфпи панслпи газргауџ хаугбије аштог, да је јефпо тогвисе, па озпоуп тпогозгапог розтаапја 1 рзћојохког зутажуапја ројефтса, дос! до ргауос 1 (аспог осепјђуапја 1 прогпауапја Нспозн.
јда Випјапп
С) Нове књиге и листови
Павле Флере: „Прављице.“ Божићно издање Учитељске штампарије у Љубљани. Страна 169.
Све оне, које интересују народне приче, много ће обрадовати ова најновија књига познатог нашег културног радника г. Павла Флерез. Словеначки део југословенског народа обилује народним причама. Свака земљописна јединица у том крају има своје приче или даје општим народним причама обележје свога краја. Скоро сви словеначки писци почели су свој књижевнички рад по народним причама а некоји су се прославили баш скупљањем и прерађивањем истих. Најчувенији писац народних прича, који је писао мајсторским словеначким језиком је Јанез Тердина. Његове су: „Бајке и приче из Горјанаца (Ускока)“. Познати скупљач народног блага је био и Матија Ваљавец. Народне приче имају још увек најшири круг читалаца, само их је данас скоро немогуће добити, пошто су све збирке распродате или се исте налазе штампане у часописима којих више нема. Због тога је била срећна мисао, да је г. Флере сакупио неколико познатијих народних прича и издао их у нарочитој књизи баш за божићне празнике, кад има највише времена за читање. Ова збирка прича подељена је у шест глава. У 1 глави су приче о вилама и другим чудесним бићима; у П о свецима на земљи; у Ш о уклетима; у' ТУ о лажима и препреденостима; у У о врагу и враголијама и у МГ о животињама. На почетку и свршетку сваке главе налазе се веома успели цртежи у духу народних прича од познатог сликара словеначких народних мотива Максима Гаспарија. Учитељска штампарија у Љубљани је и овом приликом доказала, да уме врло укусно да опреми своја издања, „Прављице“ Павла Флереа можемо само препоручити.