Učitelj
449 Вуј. Петковић
тлост, али није здрава, јер квари ваздух у соби. — Није добра ни карбидска лампа, јер још више квари ваздух него и петролеумска лампа, а спасна је и због експлозије. — Од ових је боља петролеумска лампа. —
Најбоље је електрично осветљење. Оно даје лепу светлост и не квари ваздух. — А ту не треба ни палидрваца за паљење, само окренемо прекидач и она се упали. — Један ученик описује електрично осветљење: сијалица виси о плафон. Прекидач је на зиду, до врата. Од њега до сијалице води електрична жица кроз коју пролази електрична струја. Она чини да лампа светли. Кад би жица била прекинута струја не би могла доћи до сијалице и не би могла да светли. Струја чека пред прекидачем, па кад је ми пустимо онда уђе у сијалицу. — Милане, окрени прекидач. Милан учини то, али светлости нема (ми смо тако удесили). — Може бити да нема струје. Али има, у ходнику светли. Значи овде је нешто друго. Мора бити да је сијалица мало одвијена. Наместимо боље сијалицу и она светли. Малопре није била чврсто намештена, па струја није могла да дође у сијалицу.
Погледајте ову сијалицу (показати једну слободну сијалицу)!
Шта видите у њој» — Унутра су танке, фине жице. — Један ученик: „Кроз те жице иде струја. Кад се оне прекину сијалица не светли. — Како ове жице у сијалици могу тако јако да светле>
Узмемо једну обичну жицу па је усијамо на пламену. Видите, и ова жица светли. Значи да се и ове жице у сијалици усијају од електричне струје. Споља је стакло. У њему нема ваздуха, тако је то удешено да жице не би прегореле, јер би на ваздуху одмах прегореле.
Дувајте у сијалицу да је угасите (гимнастика)! Деца дувају. — Не може. — Како ћемо је угасити» — Опет помоћу прекидача.
Одакле се добија електрична струјаг — Од електричне централе. — Ја сам био у електричној централи, она је горе на реци. — Електричну струју спроводе електричне жице које видимо на улици и у дворишту. — Оне се не смеју додиривати, јер струја може да убије.
Направите сијалицу од пластелина! — Нацртајте електричну лампу која је у школском дворишту! —
Шта се све употребљава ноћу за осветљење» — Сем тога шта још светли увече» — Месец и звезде. — А од чега добијамо дању светлост — Од Сунца. —
Светлост коју добијамо од свеће, лампе, електричне сијалице назива се вештачка светлост. Светлост од Сунца је природна све-
тлост. Помислите, која је светлост најздравија за човекаг — Од Сунца. — Па онда» — Електрична светлост. — Која светлост најбоље прија очима» — Сунчана светлост, затим електрична све-
тлост, па онда добра петролеумска лампа. Карбидска лампа даје одвећ јаку светлост, а то може бити нездраво за очи. Од свеће је слаба светлост. За очи је нездрава и недовољна светлост. Не «сме се читати увече без довољне светлости. —