Učitelj

508 Станиша Станишић

као потребу за школски напредак своје, у том погледу још сасвим сиромашне земље, али не улази у њу са правом дубином научника, који ствара, већ се користи резултатима науке, које је марљиво пратио... Тако вели о њему његов биограф д-р Тих. Р. Ђорђевић.)

Али бистар и неуморан а егзалтиран за просветни напредак он без одмора чита и усавршава се. И у списе и у службени рад уноси нове педагошке мисли и труди се да подигне нашу народну школу и учитеља, на што већу висину. То ради, како рекосмо, као секретар Министарства просвете пуних 18 година (1861—1880), који је тада био у тешњем контакту са свима министрима просвете и имао меродаван глас у просветној централи. Као школски надзорник он често путује по неколико пролећних месеца сваке године по школама, те тако добро проучава школу и учитеље и њихов живот. Он је у свима просветно-школским одборима и највише истакнут у свима школским питањима, а њих је добро знао. Зато је свуда, озго и на лицу места чинио све за поправку школе и учитељског положаја. Год. 1868 је члан комиси је за поправку закона о осн. школама.

У својим „Успоменама) вел

„Све како му драго, гли за препорођај нам у људе, који ће моћи утврдити српску отаџбину, најпре ће бити почети школом... Она мора да обухвата цео целцат живот народа и дау свега њега улије ново уље а пречисти старо. А за тај посао ваљали би свуда људи колико способни, толико искрено заузети за ствар, а не да. раде све славе ради. (под 12 јули 1870).

Путујући од 30 априла до 29 јуна 1873 по ревизији у окрузима: шабачком, подринском, ком и чачанском нашао је у њима 4386 ђака и 100 учитеља у осн. школама а у све 4 средње школе (и њих је прегледао) свега 912 ђака. Поводом тога вели у „Успоменама: “) „У основним школама већи је успех него у средњим. У учитељској школи у Крагујевцу напредак знатан. Ђаци се добро хране, држе и озбиљно уче. Ја се надам да ће они препородити нашу основну школу.“ (тако је и било). На другом месту вели: „Синоћ ми даде Министар Панчићев извештај о Великој школи... То је брука од нерада и нереда... Старац (тј. Панчић, ректор) говори све саму истину. Писмо је од 2 јуна 1870; Министар га није дао у протокол.“ (10 јула 1871). У

Ето како је Милићевић хвалио народне учитеље.

Он је радио у својству секретара и послове других школа, сем основних, у којима је, благодарећи својој начитаности, бистрини и познавању ствари, био упућен тако исто. Та његова увиђавност види се и из ове белешке у „Успоменама“ његовим:

~д 5 55

2) Милићевићева књига. С. к. задруга 1909. 3) С. књ. гласник, јула 1931. 4) С. књ. гласник, јула, 1931.