Učitelj

520 Илија 1. Опачић

зачудише лепим мотивима које је та девојка самостално израђивала. Гинпјеова је мислила да је то изузетак, па је позвала више девојчица у свој атеље и сваког четвртка им дала цртаћег материјала да цртају сасвим слободно. Изненадила се кад је видела, да свака девојчица даје на свој начин нешто ново и оригинално.

Шамбриарова је то пренела у школу и имала лепа успеха. Премештена у Ормоај, наставила је и усавршавала своју методу. Након 7 месеци већ је толико успела, да је могла изложити те дечје радове на изложби свога департмана.

Шамбриарова лепо каже да „ништа нема једноставнијега него учинити да дете црта, а нарочито да бојадише. Треба му само дати средстава да што свестраније изрази оно што види и осећа.“

Рекли смо већ да је главни принцип ове методе слобода. Дете мора с весељем да црта. Настава цртања мора бити жива и прилагодљива. Дете ће испочетка бити врло неспретно и изражаваће се лоше. То не сме да смета, јер и говорити није одмах научило. Као што је говорећи научило говорити, тако ће и цртајући научити цртати.

Шамбриарова је далеко од тога да децу остави саму себи. Она дословно каже: „То не значи да ми дете оставимо сасвим само себи, него да ми њиме управљамо, а да оно тога није свесно, да то не опази. Наставник је дакле више мудри вођ него учитељ, вођ који омогућује слободан развој иницијативи и оригиналности.“

Дете је потпуно слободно у избору предмета за цртање. Оно обично бира оно што му се највише допада. Не смемо се чудити ако оно изабере ствари које су врло тешке. То ће бити понајчешћи случај. Чувајмо се само да не речемо детету да је то за њега претешко, нека то остави. „Шта ми знамо да ли је то тешког“ каже Шамбриарова. „Ми мислимо да је то тешко, јер имамо предрасуда. Дете их нема. Оно гледа ствари сасвим другим оком него ми. Констатовали смо много пута да неки предмет, врло једноставан (у нашим очима), није успео, док други, који смо држали да премашује дечју снагу, врло му је добро успео.“

Ова слобода код цртања има врло велику васпитну вредност. Код детета се развија самосталност, замеће се стварање личности, итд.

Шамбриарова ипак каткад предлаже деци предмет за цртање. ИМ ту није сасвим скучена дечја слобода, јер она предлаже више предмета у исти час, но дете може слободно бирати што му се више свиђа.

„Природа је наш једини модел“, каже Шамбриарова, и она том приликом цитира познате речи Пиви де Шавана (Рина де Сћађатте), чувеног француског сликара (1824—1898), који каже: „Страшна је предрасуда саветовати студиј учитеља, да би се од њих научила сликарска уметност, тајна уметности. Једина ствар коју можемо примити од учитеља сликања, то је њихова наивност, и њихова понизност пред природом.“