Učitelj

574 Драгољуб Бранковић

звезду Али да би ово летше било него множина, нико не би могао потврдити, као и обрнуто: једно уметничко дело не би добило у лепоти кад би се оно разглобило у своје ситне делиће. Према овоме излази да ни само јединство, ни сама множина као такви не чине наше допадање или недопадање, већ то чини оно што образује јединство и множину. Мз тога опет излази да естетска осећања нису чиста претставина осећања, већ мисаона осећања, осећања дакле, која прате ток мисли. Као општи закон за ова токовна, мисаона осећања даде се формулирати у неколико реченица: ако у множини процеса једни друге потпомажу, онда постаје пријатност, задовољство; ако се пак појављују процеси као сметња један другом, онда бива произведена непријатност. Овај закон вреди не само за кретање претстава, него и за само формирање репродуктивних основица (резидуа). На пример ако је црвена светлост била пред нашим очима неко време то ће тиме бити појачана способност прихватања зеленога. Тако исто понављање једно за другим једнаких утисака као што на пр. имамо у ритмовима и стиховима, где се такође појављује једно сасвим разумљиво потпомагање у формирању резидуа (одн. претстава), при чему сваки ранији утисак крчи и олакшава пут за други доцнији утисак.

Много су јача непријатна осећања која су произведена ометањима при формирању репродуктивних основица или при самом току претстава, и она су као таква много упадљивија него пријатна осећања која су произведена при потпомагању психичких процеса.

__ Познати факат из Експерименталне психологије т.зв. „физиолошка сметња“ од јаког је утицаја на постанак „лепога“ и „ружнога“. Низ репродуктивних основица (резидуа) не да се лако разорити и уништити: оно што је једном на можданој кори формиранс: као т. зв. претстава, не може се одједном без мука заменити другом претставом. Асоцијативна веза резидуа „а-в“ на пример не може лако допустити да се образује резидуа на пр. „с“ на место једне од ових претстава. На пример ова претстава „в“ чиниће јака одбијања при покушају да се изради резидуа „с“. У многим појавама т. зв. „физиолошка сметња“ манифестује се. Наводимо факат да људи једном усвојена начела тешко могу да замене новим прогресивним: старе резидуе увек ометају формирање нових резидуа које су носиоци новога, напреднога, и у овом одбијању појављује се непријатност.... Једно време т. зв. „американски“ крој ципела допадао нам се, јер смо то видели код. свих људи, то је „модерно“...., а после кад се појавише ушими ципеле, осећали смо при појави ових шиљатих ципела првих дана извесну непријатност, јер смо видели још увек већину људи са американским кројем ципела, и у прво време „шими“ нису биле симпатичне, те су биле таксиране као „ружне“. Овде је по средини т. зв. споменута „физиолошка сметња“. Доцније лагано кад су