Učitelj

Како је пронађена нова, девета планета Сунчаног система 565

скопу који је он једини међу астрономима тада имао (инструменту који је сам конструисао), Хершел је констатовао, да та звезда није некретница, пошто са већим увеличањем показује све већи привидни пречник. Како ни Хершел није веровао да су могуће нове планете у Сунчаном систему он је закључио, да је нова звезда само једна нова комета.

Овај закључак Хершелов прихватили су у почетку и остали астрономи. Али се убрзо увидело да је тај закључак погрешан, и француски астрономи Лаланд и Лаплас несумњиво су утврдили, да је нова звезда једна нова, седма планета Сунчаног система. Доцније сам је Хершел потврдио закључак француских астронома откривши (1787 год.) два Уранова месеца. Доцније су откривена и друга два његова месеца. | ·

Око имена нове планете астрономи су били дуго у недоумици. Док су француски „астрономи, у почаст Хершелу, новој планети дали његово име и Уран био дуго времена на континенту називан Хершелом, дотле ју је сам Хершел назвао Ђорђевом звездом (Сеогонши 51д4и5), из захвалности према своме добротвору енглеском краљу Ђорђу Ш. Али ни једно ни друго име није се одржало, јер није одговарало традицији у давању имена планетама, И новој планети наиме требало је дати име једног од богова римско-грчке митологије. Лихтенберг. је предложио име богиње правде — Астреа —_ хотећи тиме да нагласи, да правде на Земљи нема, да она постоји само на небу. Други су предлагали име Нептуна, како би Сатурн с једне стране имао једног а с друге другог од своја три сина. Али је напослетку усвојено име Урана, оца Сатурновог а деде Јупитеровог. .

Готово на два века пре проналаска Урана (1597) указао је Кеплер на празнину између Марса и Јупитера и закључио, да се ту мора налазити једна непозната планета. Та је празнина постала још јаснија када је (у другој половини осамнаестог века) постављен следећи „закон“ средњих планетских отстојања (1. 38. БодеТицијусов закон).

Када се даљина Земље стави = 1, онда се средња отстојања првих пет планета дају претставити на следећи начин: Меркур 0,4 Венера 0,4 #.9:==10:7 Земља 04+–2 .03=1