Učitelj

Душевни живот у светл. савремене психопатологије 653

једно парче чоколаде, а да га притом не обузме румен стида. На лицу му се могло јасно прочитати, да он то чини у осећању, као да ради нешто ружно и недопуштено. То је дошло услед тога, што се противу његове амишности у детињству и сувише строго иступало.

3. Трећа грешка мажења деце показује рђаве последице у њиховом будућем животу. Тој су опасности нарочито изложена јединчад. Највећа је опасност за ту децу у томе, што се на тај начин њихов сексуалитет прерано буди. Отуда су таква деца прерано зрела. Услед тога педагогија мора да забрани родитељима, а нарочито мајкама да показују сувише много нежности према деци; оне се морају одрећи претераног љубљења и миловања своје деце. Нарочито је груба грешка узимати децу к себи у постељу. Али ипак не смемо отићи у другу крајност, па лишити своју децу сваке милоште, јер и та крајност може имати тешких последица по њихов душевни живот. Не смемо заборавити ове умне речи које је изговорила недавно умрла Хуг-Хелмут: „Мајка је за дете његова учитељица у љубави. Све оне нежности које мајка и њено дете измењају у речима и у поступцима живеће бесмртно у срцу детета. Истина је да размажено дете доживљује велика разочарења у своме будућем животу, али ипак оно никада не може бити тако несрећно као невољено дете“ !').

4. Четврта исто тако тешка погрешка јесте потцењивање деце. Ништа не утиче тако убитачно на вољу детета, као омаловажавање знога што деца чине. Отуда с правом вели Алфред Адлер: „Најгори од свих рђавих принципа у васпитању јесте то, кад се једноме детету прориче, да од њега ништа не може бити, или кад му се каже да је оно по природи својој злочинац“.

„Изазивати код деце песимистичка расположења значи сипати у њихову душу најубитачнији отров; она ће те перспективе задржати за цео живот, неће имати самопоуздања и биће неодлучни 18),

Томе насупрот Адлер истиче као један од најважнијих принципа у васпитању то, да децу узимамо озбиљно и да их сматрамо каб равне себи.

Госпође и господо!

То су главне истине које сам сматрао за веома важне, због чега сам у овоме предавању скренуо Вашу пажњу на њих, чинећи то у уверењу, да се о те истине ниједан васпитач не сме да оглуши, ако хоће да има у своме раду успеха, те да своме друштву одгајива здраву и снажну младеж, која ће бити потпуно способна да у своме будућем животу са љубављу прихвати грађанске дужности и да их са успехом врши.

17) Н. Нештић, Мепе ЖМесе хшт Мег пдиј5 дег Јиепда, стр. 27. 18) А. Аег, н. н. м. ст. 251.